Uslovni otpust daje osuđenicima mogućnost da budu pušteni iz zatvora pre nego što odsluže celu kaznu. Međutim, da bi ostvarili ovo pravo, mora da bude ispunjeno nekoliko uslova.
Koji su to tačno uslovi i kako osuđenik može da iskoristi pravo na uslovni otpust?
Kako se donosi odluka o uslovnom otpustu?
Da bi osuđenik mogao da bude razmotren za uslovni otpust u Srbiji, mora da je odležao barem dve trećine svoje kazne. Pored toga, bitno je da se njegovo ponašanje tokom izdržavanja kazne poboljšalo do te mere da postoji opravdana sumnja da neće imati problema na slobodi. To konkretno znači da osuđenik ne bi smeo da ponovi krivično delo do kraja kazne.
Kada sud razmatra uslovni otpust, uzima u obzir izveštaje iz zatvora u kojem je osuđenik bio smešten. Sud takođe ima pravo da odluči da li će primeniti elektronski nadzor, poznatiji kao nanogica, kao deo uslova otpusta. Odluka o tome zavisi od vrstě dela, ponašanja osuđenika i mogućnosti ponavljanja dela.
Ovaj proces nije automatski; mora se podneti molba za uslovni otpust nanogica kako bi sud mogao detaljno da razmotri slučaj pre nego što donese konačnu odluku, a molbu sačinjava osuđenik.
Kako se razmatra molba za uslovni otpust?
Kada osuđenik odsluži barem dve trećine svoje kazne, ima pravo da podnese molbu za uslovni otpust, odnosno da zatraži ranije puštanje na slobodu. Ovu molbu može podneti ili sam osuđenik ili njegov branilac.
Sud može odbiti molbu ako je podnosi neko ko za to nije ovlašćen, ili ako osuđenik nije odslužio minimalni deo kazne. Takođe, molba može biti odbijena ako je osuđenik prethodno pokušao ili uspešno pobegao iz zatvora.
Ako sud odluči da razmatra molbu, zatražiće izveštaj o ponašanju osuđenika iz zatvora kako bi procenio da li je cilj kazne postignut. Takođe, biće traženo mišljenje poverenika zaduženog za izvršenje krivičnih sankcija, kako bi se obezbedilo da se molba razmotri iz svih aspekata.
Kako napisati molbu za uslovni otpust
Molba za uslovni otpust može imati različite oblike, ali mora sadržati osnovne informacije koje omogućavaju sudu da je pravilno razmotri. U naslovu molbe treba da se navede naziv suda kojem je upućena, kao i ime i prezime osobe koja je podnosi.
Takođe, potrebno je navesti broj presude na osnovu koje je osoba upućena na izdržavanje kazne, kao i broj postupka izvršenja, koji obično može da se nađe na pozivu za izdržavanje kazne. U tekstu molbe, važno je precizirati datum početka izdržavanja kazne i vrstu kazne koja se izdržava. Treba naglasiti da je osoba izdržala zahtevani minum kazne i dodati sve druge relevantne okolnosti koje podržavaju molbu za uslovni otpust. Na kraju, podnosilac treba da je bude potpiše.
Kada nekome odobre uslovni otpust, to ne znači da je automatski oslobođen kazne zatvora. Tokom uslovnog otpusta, osoba mora da se pridržava određenih uslova. Ako ih prekrši ili ponovo počini krivično delo, uslovni otpust može biti opozvan, što znači da će morati da se vrati u zatvor i odsluži ostatak kazne.
Kada se opoziva uslovni otpust?
Opoziv uslovnog otpusta je odluka koju donosi sud kao sankciju za osobu koja nije poštovala uslove koje je dogovorila ili je zloupotrebila slobodu koju je dobila. Prema članu 47 Krivičnog zakonika, sud može opozvati uslovni otpust ako osoba, dok je na slobodi, počini ozbiljna krivična dela koja donose duže zatvorske kazne. Takođe, sud može doneti ovu odluku i u slučajevima kada osoba počini manja krivična dela ili ne ispuni druge uslove koje je sud postavio.
Pri donošenju odluke o opozivu, sud će razmotriti vrstu dela, njegov uzrok i okolnosti pod kojima je učinjeno. Ova pravila primenjuju se i u slučaju da je osoba optužena za delo koje je počinila pre nego što je dobila uslovni otpust. Ako sud odluči da oduzme uslovni otpust, osoba će morati da odsluži preostali deo kazne u zatvoru. Već odsluženi deo kazne biće uzet u obzir, ali vreme provedeno na uslovnom otpustu neće se računati. U slučaju da je osoba osuđena na kaznu do jedne godine, a uslovni otpust nije opozvan, on će biti produžen za vreme provedeno na izdržavanju kazne.
Sud može oduzeti uslovni otpust najkasnije dve godine nakon što je istekao. Osoba osuđena na doživotnu kaznu može biti puštena na uslovni otpust najviše petnaest godina nakon što je prvi put puštena.
