Sezonske i perzistentne alergije predstavljaju zdravstveni problem koji je sve zastupljeniji u modernom društvu. Iako su antihistaminici prva linija terapije za kontrolu alergijskih reakcija, postoji značajan broj pacijenata kod kojih oni ne pružaju adekvatno olakšanje.
Onda kada konvencionalni tretmani ne daju očekivane rezultate, neophodno je razmotriti druge mogućnosti lečenja, kao što su imunoterapija, biološki lekovi i metode komplementarne i alternativne medicine, poput biorezonance i akupunkture.
Međutim, važno je imati na umu da se svaka promena terapije mora sprovoditi pod nadzorom lekara i farmaceuta, jer nepravilna primena tretmana može dovesti do komplikacija ili do neadekvatnog upravljanja simptomima.
Zašto antihistaminici ponekad nisu efikasni?
Antihistaminici deluju tako što blokiraju H1 receptore i sprečavaju vezivanje histamina – ključnog medijatora alergijskih reakcija – na ciljna mesta u telu. Ipak, postoje različiti razlozi zbog kojih oni ne funkcionišu kod svih pacijenata.
Pre svega, to je prekomerno oslobađanje histamina. Kod pojedinih pacijenata, naročito onih sa histaminskom intolerancijom, nivo histamina u organizmu može da bude toliko visok da konvencionalni antihistaminici nisu dovoljni za njegovo suzbijanje.
Još jedan čest razlog nedelovanja antihistamina su drugi medijatori inflamacije. Pored histamina, u alergijskoj reakciji učestvuju i drugi inflamatorni medijatori, poput leukotriena i prostaglandina, na koje antihistaminici nemaju direktan uticaj.
Zatim, tu je i individualna varijabilnost u farmakokinetici. Razlike u metabolizmu lekova među pacijentima mogu dovesti do smanjene efikasnosti antihistaminika. Kod nekih pacijenata, organizam brzo razgrađuje aktivne sastojke antihistaminika, što smanjuje trajanje njihovog efekta.
Uzročnik neadekvatnog dejstva antihistaminika mogu da budu i komorbiditeti i interakcije sa drugim lekovima. Prisutnost drugih oboljenja, poput astme ili autoimunih bolesti, može uticati na odgovor organizma na antihistaminike. Isto tako, pojedini lekovi mogu ometati apsorpciju ili eliminaciju antihistaminika.
Koje su alternative kada antihistaminici ne deluju?
Kada pacijent ne reaguje adekvatno na antihistaminike, neophodno je sagledati druge terapeutske pristupe. Srećom, one su brojne i mogu dati odlične rezultate.
1. Intranazalni kortikosteroidi
Ovi lekovi predstavljaju jednu od najsnažnijih terapija kada je u pitanju alergijski rinitis, jer smanjuju inflamaciju sluzokože nosa. Njihova primena je preporučena kod pacijenata sa teškim simptomima koji ne reaguju na antihistaminike.
2. Antagonisti leukotriena
Leukotrieni su inflamatorni medijatori koji igraju ključnu ulogu u alergijskim reakcijama. Lekovi poput montelukasta mogu da budu efikasni kod pacijenata sa alergijama koje uključuju i simptome astme.
3. Imunoterapija (hiposenzibilizacija)
Specifična imunoterapija (SIT) se zasniva na postepenom izlaganju alergenu kroz kontrolisane doze, čime se imuni sistem "navikava" na prisustvo alergena i smanjuje svoju preteranu reakciju. Ova terapija se najčešće koristi kod alergija na polen, grinje i ubode insekata.
4. Biološki lekovi (monoklonska antitela)
Kod pacijenata sa teškim oblikom alergija, koji ne reaguju na standardne terapije, mogu se primeniti biološki lekovi kao što je omalizumab – anti-IgE monoklonskog antitela koje smanjuje aktivaciju mastocita i bazofila.
Alternativne i komplementarne terapije u lečenju alergija
Pored klasičnih medicinskih pristupa, u Beogradu, Pančevu, ali i ostalim gradovima Srbije, sve više se primenjuju alternativne i komparativne metode koje mogu pomoći u smanjenju simptoma alergija kod pacijenata kod kojih konvencionalna terapija nije dala željene rezultate.
1. Bicom biorezonantna terapija
Kad je u pitanju biorezonantna kvantna medicina, Bicom aparat je osmišljen na ideji da organizam emituje elektromagnetne talase koji mogu biti poremećeni prisustvom alergena. Uz pomoć ovog naprednog aparata, vrši se detektovanje specifične frekvencije alergena u organizmu i primenjuje se fazno pomerena elektromagnetna frekvencija kako bi se neutralisala alergijska reakcija.
Iako postoje brojne studije i izveštaji pacijenata koji ukazuju na poboljšanje simptoma, ova metoda još uvek nije u potpunosti validirana u konvencionalnoj medicini.
2. Akupunktura
Akupunktura se koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini za regulaciju energetskog protoka (Qi) kroz telo. Razne studije su pokazale da može doprineti smanjenju simptoma alergija putem modulacije imunog odgovora i smanjenja inflamacije.
3. Probiotici i modulacija crevne flore
Postoji sve više dokaza da ravnoteža crevne mikrobiote igra važnu ulogu u imunološkim reakcijama. Uzimanje probiotika može pomoći u modulaciji imunog sistema i smanjenju preosetljivosti na alergene.
4. Fitoterapija i prirodni antihistaminici
Određeni biljni preparati mogu imati antihistaminska i antiinflamatorna svojstva. Neki od najčešće korišćenih su:
- Kvercetin – Bioflavonoid koji se nalazi u voću i povrću, poznat po svom sposobnosti da stabilizuje mastocite i smanjuje oslobađanje histamina.
- Perilla (Perilla frutescens) – Biljka koja se koristi u azijskoj medicini, a pokazuje antiinflamatorna svojstva kod alergijskih reakcija.
- Maslačak i kopriva – Smatraju se prirodnim antihistaminicima i često se koriste u biljnim čajevima za ublažavanje simptoma alergija.
Balans između klasične i kvantne medicine
Kada antihistaminici ne pružaju adekvatno olakšanje, neophodno je preispitati terapijski pristup i razmotriti druge opcije. Medicinske alternative uključuju intranazalne kortikosteroide, antagoniste leukotriena i imunoterapiju, dok biološki lekovi mogu pomoći kod težih oblika alergija.
Istovremeno, komplementarna medicina, uključujući biorezonantnu terapiju, akupunkturu, probiotike i fitoterapiju, može igrati ulogu u smanjenju simptoma kod određenog broja pacijenata. Ipak, pre nego što se odlučite za bilo koji alternativni tretman, obavezno se konsultujte sa lekarom ili farmaceutom kako biste potvrdili bezbednost i efikasnost terapije.
