Tržište nekretnina u Srbiji postaje sve dinamičnije, a Beograd i Novi Sad se izdvajaju kao gradovi u kojima se najviše gradi, ulaže i kupuje. Ipak, kupci se sve češće pitaju gde zaista dobijaju više za svoj novac. Visoke cene kvadrata, urbanistički izazovi i promenljiva ekonomska klima oblikuju donošenje odluka koje nisu više samo pitanje lokacije, već i dugoročne strategije stanovanja i investiranja. Analiza oba grada pokazuje jasne razlike u pristupu, tempu razvoja i tržišnim trendovima.
Beograd – prestonica u kojoj kvadrat nema granicu
Beograd, kao najveći grad i privredni centar Srbije, već godinama drži primat kada je reč o cenama nekretnina. Luksuzne lokacije kao što su Vračar, Novi Beograd, Savski venac i Dorćol više nisu samo atraktivne – one su postale statusni simbol. Cena kvadrata u ovim delovima retko pada ispod 3.500 evra u novogradnji, dok u elitnim kompleksima, kao što je Beograd na vodi, kvadrat doseže i preko 5.000 evra. Starogradnja nudi nešto povoljnije opcije, ali i tu cene sve ređe padaju ispod 2.500 evra. Uprkos tome, potražnja ne jenjava – stanovi se brzo prodaju, a investitori i dalje ulažu u nove projekte u i oko grada.
Novi Sad – povoljnija alternativa sa potencijalom rasta
U poslednjoj deceniji, prodaja stanova u Novom Sadu beleži značajan uspon, kako u broju transakcija, tako i u visini cena. Iako je nekada važio za grad sa znatno pristupačnijim kvadratima, Novi Sad je sve traženija destinacija i za domaće i za strane kupce. U popularnim naseljima kao što su Liman, Bulevar Evrope, Grbavica i Telep, kvadrat u novogradnji se kreće između 2.200 i 2.800 evra, dok u starijim zgradama još uvek može da se pronađe stan ispod te granice. Povećana migracija iz drugih delova Srbije, naročito iz Vojvodine i iz Beograda, dodatno podstiče tržište. Pritom, Novi Sad nudi viši kvalitet života uz niže troškove stanovanja – bez gužvi i stresa koji su karakteristični za prestonicu.
Manji gradovi kao rešenje – trend ka suburbanom životu
Sve izraženiji jaz između platežne moći i tržišnih cena u Beogradu i Novom Sadu vodi do toga da mnogi ljudi svoju potragu za domom usmeravaju ka manjim gradovima u neposrednoj blizini. Pančevo je odličan primer ovakvog trenda – grad koji nudi funkcionalnu infrastrukturu, pristojnu povezanost sa Beogradom i cene koje su i do 40% niže. U Pančevu se kvadrat u novijim zgradama i dalje može kupiti za oko 1.300 do 1.600 evra, što privlači porodice, mlade bračne parove, pa i one koji traže nekretninu za izdavanje. Sličan trend primećen je i u mestima kao što su Inđija, Stara Pazova i Sremska Mitrovica – čime se kreira nova stambena mapa Srbije, gde se vrednost više ne meri samo blizinom centra grada.
Urbani razvoj i kvalitativne razlike
Beograd i Novi Sad ne razlikuju se samo po cenama, već i po načinu na koji se razvijaju. Beograd je već godinama pretrpan infrastrukturnim problemima – saobraćajne gužve, manjak parking mesta i loše planirana naselja otežavaju svakodnevicu. Novi Sad, s druge strane, i dalje uspeva da balansira rast i funkcionalnost. Novi stambeni kompleksi grade se uz već postojeću infrastrukturu, često sa dovoljno parking prostora, zelenih površina i dodatnim sadržajima poput igrališta i biciklističkih staza. Za mnoge kupce upravo ova pristupačnost svakodnevnim potrebama čini razliku prilikom donošenja odluke o kupovini stana.
Šta nas očekuje u narednim godinama
Tržište stanova će i dalje beležiti rast, ali sa sporijom dinamikom. Stručnjaci procenjuju da će Beograd zadržati svoju poziciju kao dominantan investicioni centar, ali uz ograničen prostor za gradnju i sve više birokratskih prepreka. Novi Sad ima više prostora za širenje, pa se očekuje da će tu cene rasti postepeno, ali stabilno. U isto vreme, manji gradovi u okolini sve više će konkurisati kvalitetom života i cenom, dok će rad od kuće i fleksibilno poslovanje dodatno osnažiti njihovu poziciju.
Kupovina stana: više od lokacije
Na kraju, izbor između Beograda i Novog Sada ne treba posmatrati samo kroz prizmu trenutne cene kvadrata. Potrebno je uzeti u obzir širi kontekst – planove razvoja, kvalitet života, blizinu sadržaja koji su važni za svakodnevicu i potencijal za rast vrednosti u budućnosti. Za neke je to dinamični život Beograda, za druge opušteniji ritam Novog Sada, dok sve više ljudi shvata da prava vrednost može ležati u mirnijim, manjim mestima – koja se upravo zahvaljujući visokoj ceni nekretnina u velikim gradovima, danas više ne nalaze na margini interesa.
