Procenjuje se da godišnje iz Srbije ode u inostranstvo između 40.000 i 60.000 ljudi što u potrazi za poslom, što zbog obrazovanja ili usavršavanja, spajanja porodica ili nekog drugog razloga.
Mi ćemo se u ovom tekstu baviti onom grupom ljudi koja želi da emigrira zbog posla, odnosno boljih plata i višeg standarda. Odabir zemlje za rad u inostranstvu zavisi od mnogih faktora, uključujući vaše kvalifikacije, želje i potrebe tržišta rada. Nemačka, Kanada, Australija, UAE, Novi Zeland i Norveška nude relativno lake procese za dobijanje radnih viza za kvalifikovane radnike. Hajde zajedno da vidimo kako naći posao u inostranstvu i legalno odbiti radnu vizu.
Nemačka – san svakom imigranta
Nemačka Agencija za rad sprovela je istraživanje po kome u svakoj šestoj profesiji vlada nedostatak kvalifikovane radne snage. Najrazvijenija država Evropske unije nedavno je izdala "Šansenkarte" odnosno “kartu za šansu“ kako bi privukla kvalifikovanu radnu snagu. Koristi se sistem bodovanja kako bi se radnicima sa određenim kvalifikacijama i veštinama koje nedostaju Nemačkoj, omogućio lakši dolazak u zemlju, čak i pre nego što pronađu posao. Kako biste se prijavili potrebno je da ispunite tri od ova četiri kriterijuma:
- Diploma ili stručna obuka koju priznaje Nemačka;
- Tri godine profesionalnog iskustva;
- Poznavanje jezika ili prethodni boravak u Nemačkoj;
- Starost ispod 35 godina.
Najtraženija zanimanja u Nemačkoj su u oblasti zdravstvene nege i medicinske struke. Bilo je i uskih grla u prodajnoj branši, posebno u trgovini hranom, kao i u gastronomiji, a traženi su i profesionalni vozači, zanatlije, vaspitači, zanimanja u oblasti fizio i ergoterapije, programeri, farmaceuti i građevisnki inženjeri.
Austrija je sinonim za posao u inostranstvu
Da li ste znali da su Srbi u Austriji treća etnička zajednica sa preko 120.000 registrovanih ljudi? Zakon ne vidi mnoge koji žive “na crno” ili borave u zemlji po 3 meseca, tako da je brojka još i veća. Ukoliko ste i vi u procesu traženja posla u Beču, Gracu, Salcburgu ili nekom drugom gradu, dobra vest za vas je da mnoga preduzeća u Austriji imaju problema da nađu kvalifikovanu radnu snagu. Iz tog razloga vlada Austrije je donela odluku da reformiše tzv. “crveno-belo-crvene karte” i olakša pristup strancima da dobiju radnu vizu. Poseban fokus je na stručnoj radnoj snazi za privremene projekte na tržištu rada.
U Austriji su deficitarna zanimanja iz oblasti turizma, zdravstva i IT sektora. Za 2024. godinu pet najtraženijih zanimanja su:
- Diplomirani inženjeri za elektroenergetsku tehniku;
- Tehničari sa višom stručnom spremom (inženjeri) za elektroenergetsku tehniku;
- Tehničari za elektroenergetsku tehniku;
- Proizvođači poljoprivrednih mašina i
- Tehničari sa višom stručnom spremom (inženjer) mašinske struke.
Skandinavske zemlje – hladno, al’ standard
Od skandinavskih zemalja, najviše uvoznih radnika je potrebno Danskoj, i to iz oblasti nauke, prava, medicine, IT sektora, prosvete, ali i zanatlije kao što su kovači, električari ili metalostrugari.
Kako funkcioniše boravišna viza u Danskoj? Ako vam se ponudi posao u nekoj od industrija sa liste deficitarnih, možete podneti zahtev za dansku boravišnu i radnu dozvolu. Vaša boravišna dozvola će važiti koliko i period vašeg zaposlenja - ako imate ugovor kraći od četiri godine, ili će trajati četiri godine ako je ugovor duži.
Finska je pokrenula četrnaestodnevni ubrzani proces za dovođenje visokokvalifikovanih radnika u zemlju. Posle 90 dana u zemlji, radnici koji nisu iz EU moraju da podnesu zahtev za boravišnu dozvolu.
Šveđani imaju na listi čak 72 zanimanja sa kojima su u deficit radne snage, a upraženjena mesta mogu popuniti radnici sa naših prostora koji ne poseduju papire zemalja EU. Među najtraženijim strukama su: IT stručnjaci, građevinari, medicinski radnici, fizička radna snaga, a za neke od pozicija zarada može da ide i do 5000 € neto mesečno.
Iako nije članica EU, Norveška ima posebna pravila za potencijalne migrante koji dolaze iz zemalja van Unije. Posao u Norveškoj možete dobiti ako ste neko ko nema EU papire, a dobijate ga isključivo onaj za koji ste se i školovali i procenat radnog angažovanja ne sme biti manji od 80 odsto. Kada dobijete poslovnu ponudu, vi predajete dokumenta telu koje se zove UDI. Izdavanje radne dozvole košta 600 evra i čeka se oko četiri meseca.
Šta je potrebno od dokumentacije da biste dobili radnu vizu neke strane zemlje?
Apliciranje za radnu vizu drugačije je za svaki zemlju. Međutim, ono što je zajedničko je da morate imate važeći pasoš, popunjen obrazac za izdavanje radne vize, dokumentaciju prevedenu na jezik zemlje u kojoj konkurišete sa posao ( za to će vam biti potrebna agencija za prevodjenje dokumenata dokaz o kvalifikacija koje posedujete. Mnoge zemlje traže da imate zdravstveno osiguranje, finansijske dokaze kao šro su izvodi iz banke i porez na prihod, kao i sertifikat o znanju jezika. U svakom slučaju, dobro se raspitajte šta je potrebno za boravišnu vizu nakon što dobijete potvrdu da ste dobili posao u nekoj stranoj zemlji.
