Skoro svako je trenirao nešto tokom svog života - manje, rekreativno, da se oproba u nekom sportu... Ili više, sa željom da osvaja medalje iz različitih disciplina, tražio slavu i možda život posvetio sportu koji voli.
Ovo su dve krajnosti, a naravno, ima puno ljudi koji su između, ali i onih koji nisu nikada ništa trenirali.
Zašto treba trenirati?
Prvo i najosnovnije, fizička aktivnost produžava životni vek čoveka, to su dokazale mnoge naučne studije. Skoro se uvek pokazalo da ljudi koji su fizički aktivni žive duže od osoba koje se ne bave treningom.
Kretanje je osnovna čovekova potreba, sastavni deo onoga ko smo i šta treba da budemo. Različiti hormoni se luče tokom i posle treninga. Jedan od glavnih bi bio endorfin koji je po svojoj strukturi sličan morfijumu.
Pored fizičkih benefita kojih ima mnogo (bolji rad srca, pluća, izbacivanje toksina kroz znoj...), kretanje donosi i mnoštvo benifita kada je u pitanju naše mentalno zdravlje i naša psiha.
Naš mozak ima više različitih delova, svaki posvećen određenoj operaciji. Na primer, imamo delove posvećene za gledanje, ili imamo delove posvećene za razmišljanje. Ali, 70% našeg mozga je posvećeno baš ovome o čemu čitate - fizičkoj aktivnosti, tačnije, kretanju.
Bavljenje fizičkom aktivnošću je nešto što nam gradi disciplinu, a verovali ili ne, rad na disciplini direktno utiče na to koliko mi dugo živimo.
Postoji deo mozga koji je zadužen za disciplinu. Taj deo mozga može da raste, ili da se smanjuje, zavisno od toga da li radimo aktivnosti koje ne želimo da radimo. Što se više izlažemo aktivnostima koje zahtevaju disciplinu, to je ovaj deo mozga razvijeniji, ali uslov je da uvek moraju da se upražnjavaju aktivnosti koje osoba ne želi da radi (tj. koje zahtevaju disciplinu). Veličina ovog dela mozga je povezana za dužinom našeg životnog veka.
Vrste treninga koje ćemo ovde opisati su treninzi snage, kardiovaskularne izdržljivosti i fleksibilnosti (u obliku pilatesa). Za svaku od ovih vrsta treninga mogu se kupiti setovi za trening koji će odgovarati vašim fitnes ciljevima.
Trening snage
Trening snage je nešto što ne treba da se izostavi, nezavisno od pola.
Sokrat je davno govorio “Sramota je ostariti, a nikada ne spoznati jačinu i lepotu za koju je telo sposobno”. Antički Grci generalno su pridavali ogroman značaj fiskulturi, pogotovo snazi. Platon je smatrao da svaki intelektualac treba da bude i fizički spreman.
Generalno, od davnina je snaga bila cenjena čovekova karakteristika. Danas ljudi nastavljaju učenja antičkih Grka, doduše ne doslovno.
Kada pravite plan i program, vodite računa koje vežbe ćete odabrati. Različite vežbe pogađaju različite mišićne grupe, pa se prema tome upravljajte u zavisnosti od izgleda koji želite da imate. Generalno je pravilo da je najlepše telo simetrično telo, pa bi svi mišići trebali biti jednako razvijeni.
Ranije je postojao stereotip da ljudi koji imaju ogromne mišiće imaju “mali mozak”, ali sada se to promenilo. Sve više i više intelektualaca prati antički grčki model i vodi računa o svom zdravlju i izgledu. Takođe, retko šta je toliko efikasno u prevenciji demencije kao dizanje tegova.
Pored zaštite od demencije, trening u teretani specifično utiče na raspoloženje, jer podstiče lučenje testosterona, koji direktno utiče na naše raspoloženje. Takođe, luči se i hormon endorfin koji dostiće maksimalni efekat posle treninga. On je zaslužan za onaj osećaj totalne opuštenosti koji se javlja kada završimo sa vežbanjem.
Trening u svrhu izgradnje snage i mišićne mase, kao što se vidi iz priloženog, ima mnogo benefita, ali nije dobro samo ići u teretanu, iako je skoro pa neophodno za zdrav život.
Kardiovaskularni trening
Kardiovaskularni trening ili skraćeno - kardio, je druga polovina jednačine koja nedostaje za kompletno zdravlje. Kardio je izuzetno važan za našu dugovečnost.
U toku trčanja, počinjemo aktivno da se znojimo a znojenjem izbacujemo toksine iz našeg organizma. Svaki kardio utiče na rad našeg srca, po čemu je ovaj tip vežbanja i dobio ime, ali isto tako direktno utiče na naš respiratorni sistem. Takođe, kardio se može koristiti kao način da brže smršate.
Kada radimo kardio, dobro je da ubacimo dve tipa treninga.
HIIT trening je trening visokog inteziteta koji se praktikuje za kraći vremenski interval. Recimo, trčite pod velikim intezitetom 15 sekundi, pa 30 sekundi odmarate, i opet nastavite da trčite.
Ovaj vid treninga može da se praktikuje u svakom obliku - na primer, za plivanje, preskakanje vijače,... Suština je jak intezitet kraći vremenski period, što značajno doprinosi postizanju VO2 maksimuma, što dalje najbolje odražava naš nivo kondicije. Što nam je VO2 viši, to ćemo duže biti u formi, a samim ti povećava se i kvalitet života, kao i životni vek.
Pored HIIT treninga, postoji i aerobni trening manjeg inteziteta - radi se uz manje forsiranje, ali traje duže vremenski. Dobar primer aerobnog treniga je trčanje pod srednjim naporom od sat vremena, ili plivanje sporijim tempom... generalno - fizička aktivnost koja nam konstantno drži povišen puls duži vremenski period.
Kada se radi kardio, treba da se vodi računa da se pored HIIT treninga ubaci i aerobni trening, pošto i on sa sobom nosi dosta benefita (utiče na povećanje broja krvnih zrnca, osnažuje i povećava srčani mišić, povećava gustinu kostiju...).
Pilates
Često ljudi mešaju pilates i jogu. Joga je disciplina gde čovek putem pokreta i disanja gradi bolju konekciju sa sa samim sobom. To je spiritualna aktivnost koja potiče sa istoka, i može da se ubraja u neku vrstu treninga, zbog toga što su mišići pod tenzijom pri izvođenju poza koje instruktor izlaže. Ali glavna svrha joge nije to da bude trening.
Pilates je već osmišlje kao forma treninga koja u fokusu ima poboljšanje zdravlja, iako doprinosi i rastu mišića (iako to čini manje efikasno nego trening u teretani, koji je primarno namenjen povećanju mišićne mase).
Glavni benefit pilatesa jeste poboljšanje fleksibilnosti. Svaki pokret u pilatesu se radi sa jasnim ciljem. Pokreti su spori i veliki fokus se postavlja na izvođenju pokreta, što je pravilnije moguće. Ova forma fitnesa postaje sve aktuelnija. U prilog tome govori činjenica da je puno profesionalnih sportista krenulo da se bavi ovom vrstom treninga, upravo zbog benefita koje donosi. Fleksibilnost nije zanemarljiva stvar. Reč je o izuzetno praktičnoj veštini potrebnoj za svakodnevni život.
Na primer, ako imamo fleksibilnije nožne zglobove, mnogo su manje šanse da možemo da izvrnemo zglob u slučaju da nezgodno stanemo. Ili ako treba da zadržimo neki neudoban položaj, veća fleksibilnost nam omogućava da u tom položaju ostanemo duže.
Pored poboljšanja fleksibilnosti, pilates doprinosi i mentalnom fokusu, boljem držanju, čak i boljem disanju zbog fokusa koji se stavlja na disanje tokom izvođenje vežbe.
Bilo koju vrstu treninga od gore pomenutih da odaberete, donećete puno boljitka za vaše opšte zdravlje, a najviše koristi dobićete kombinovanjem treininga snage, kariod vežbi i pilatesa.
