Jedan antropolog predložio je igru deci iz jednog plemena u Južnoj Africi. Stavio je korpu punu voća pored stabla i rekao deci da će onaj koji prvi dotrči do korpe osvojiti to voće.
Kada im je dao znak da počnu da trče, deca su se uhvatila za ruke i trčala zajedno, a onda su seli i zajedno uživali u tom voću.
Kada ih je antropolog pitao zašto su trčali zajedno kada je jedan od njih mogao da pobedi i sam osvoji sve voće, oni su mu odgovorili:
„Ubuntu, kako jedan od nas može da bude srećan ako su ostali tužni?“
I, upravo to, ovo je rečenica u kojoj leži istinska, neiskvarena dobrota, a mnogi su složni da će samo ovakva deca da izrastu u dobre ljude.
