Nedavno je premijerno emitovana serija „Nobelovac“, koja donosi fascinantan prikaz života i stvaralaštva Ive Andrića, jedinog srpskog dobitnika Nobelove nagrade za književnost.
Kroz dramske prizore i retke arhivske snimke, serija osvetljava ključne trenutke Andrićevog života – od njegovih književnih početaka, diplomatske karijere, do momenta kada je 1961. godine dobio prestižno priznanje.
Serija „Nobelovac“ predstavlja intiman portret velikog Ive Andrića, otkrivajući kako su istorijski događaji i lične dileme oblikovali njegovo delo. Autor projekta je glumac Tihomir Stanić, koji je ujedno u ovom ostvarenju odigrao glavnu ulogu.
Najzastupljeniji period u seriji „Nobelovac“ je od 1941. godine, kada je Ivo Andrić u Beogradu pisao svoja najznačajnija dela – Na Drini ćupriju, Travničku hroniku i Gospođicu, a po završetku rata postao deo kulturne elite.
Njegova dela predstavljaju odraz istorijskih nemira u Jugoslaviji, s posebnim naglaskom na humanost ljudi za vreme tog političkog haosa, u svojim delima nas često vraća u vreme kada su na našim prostorima bili Turci i opisuje brojne situacije koje su zadesile srpsko stanovništvo toga doba.
Svoju karijeru je započeo kao diplomata, a pre nego što je napustio jugoslovensku diplomatiju, već je postao veoma cenjeni pisac.
Njegova najpoznatija dela su: „Prokleta avlija“, „Na Drini ćuprija“, „Travnička hronika“, „Gospođica“ i mnoga druga.
Serija „Nobelovac“ navela nas je da se prisetimo nekih od najmudrijih izreka, jednog od najvećih srpskih pisaca.
– „Ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje.“
– „Čudno je, kako je malo potrebno da budemo sretni i jos čudnije, kako nam često baš to malo nedostaje“
– „Ljubav, kad je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja.“
– „Šta vredi imati mnogo i biti nešto, kad čovek ne može da se oslobodi straha od sirotinje, ni niskosti u mislima, ni grubosti u rečima, ni nesigurnosti u postupcima, kad gorka i neumitna a nevidljiva beda prati čoveka u stopu, a taj lepši, bolji i mirniji život izmiče se kao varljivo priviđenje.“
– „Mir i spokojstvo jedina su dobra i najveće dostojanstvo skromnih i bezimenih ljudi.“
– „Mladost je srećno doba u kome čovek počne da veruje u sebe, a još nije prestao da veruje drugima.“
– „Ja još nisam video da je neko koga su dobro istabanali to zaboravio, ali sam sto puta video da ljudi zaboravljaju i najlepše savete i pouke.“
– „Od svog porekla i detinjstva ne može se lako pobeći.“
– „Onaj koji ne iznosi nežni cvet svoje duše na vetrove iskušenja, pa makar ga i celog spasio i preneo do kraja, tome je kao da ga nikad nije ni imao.“
– „Vrline jednog čoveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara našim shvatanjima i sklonostima.“
„Rana koja se krije, sporo i teško zarasta.“
– „Zvezdanog neba i ljudskog srca nikad se čovek neće moći nagledati.“
– „Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo.“
– „Svi pravi životi su lepi i teški.“
– „Nije najveća budala onaj koji ne ume da čita, nego onaj koji misli da je sve ono što pročita istina.“
– „Životna snaga jednog čoveka meri se, pored ostalog, i njegovom sposobnošću zaboravljanja.“
– „Mnogi postignu ono što su hteli, a izgube sebe.“
– „Lepša duša dublje jeca.“
– „Život je stanje aktivnosti koje stalno teži ka smrti i primiče joj se lagano i postupno; a smrt je rešenje te duge bolesti koja se naziva život.“
– „Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo.“
– „Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se plašili. A nije trebalo. Trebalo je živeti.“
– „Kad bi ljudi znali koliko malo pameti upravlja svetom, umrli bi od straha.“
– „Dok god ima mraka, ima i svanuća!“
(žena.blic.rs)
