Zvanično najduže na svetu je živela Francuskinja Žan Luiz Kalman i to je dokazano dokumentima. Rođena je 21.februara 1875. a umrla je 4.avgusta 1997.godine.
Živela je tačno 122 godine i 164 dana, bez većih bolesti i bila je prilično živahna starica, visoka 150 centimetara i teška samo 45 kilograma. Volela je da se hvali da nikada nije bila bolesna.
Rođena je u bogatoj porodici u Arlu u Provansi: otac joj je bio brodograditelj a majka iz porodice mlinara. Svi članovi njene porodice su bili dugovečni. Majka je živela 86, otac 93 a brat je poživeo 97 godina.
Imala je lagodno detinjstvo, školu je završila sa 16 godina, učila je da slika i svira klavir. Govorila je da je ustajala u osam sati, za doručak bi popila kafu sa mlekom ili toplu čokoladu a otac bi je u podne pokupio kako bi ručala kod kuće.
Prilikom udaje nije morala da menja prezime jer se udala za svog dvostrukog rođaka Fernanda Nikola Klementa. Njihovi dedovi po ocu su bili braća a bake po ocu sestre. Žan je tada imala 21 godinu i ne mnogo briga. Sa mužem je živela u velikom stanu iznad porodične prodavnice, vodila je lagodan život a o svemu su se brinule sluge. Ona je mačevala, vozila bicikl, plivala, igrala tenis i muzicirala sa prijateljima.
Svoje jedino dete, ćerku Ivon, rodila je 19.januara 1898.godine. Nažalost, ćerka joj je umrla od tuberkuloze, na svoj 36.rođendan , a Žan je podigla njenog sina Frederika koji je poginuo u saboraćajnoj nesreći 1963.godine.
Kako više nije imala bliskih srodnika, u dobi od 90 godine, 1965.godine potpisala je ugovor o doživotnom izdržavanju sa advokatom Andre Fransoa Rafraje. Po ugovoru, njen stan će posle njene smrti pripasti Andreu a on će joj za uzvrat svakog meseca plaćati 2.500 franaka. Da li treba da kažemo da je i njega nadživela?
Rafraje je umro 1995.godine a već do tada je Žan od njega dobila više nego dvostruku vrednost stana. Njegova porodica je morala da nastavi da ispunjava sve uslove iz ugovora do njene smrti. Žan je govorila da je samo jednom imala konjuktivitis a da se čitavog života negovala maslinovim uljem i puderom. Cigarete je počela da puši kad se udala i tako je nastavila sve do 117.godine. Bicikl je vozila do 100.godine a onda je slomila zglob. Vrlo brzo se oporavila i ponovo je mogla da da hoda.
Samostalno je živela do 110.godine a onda se preselila u starački dom. Svakog dana je tražila da je probude u 6.45. Dan je započinjala molitvom na svom prozoru. Zahvaljivala se Bogu što je živa i što je dan lep. Ponekad je glasno pitala zašto je toliko dugovečna i zašto je jedina živa u svojoj porodici. Ujutru bi radila gimnastiku slušajući klasičnu muziku na vokmenu. Vežbe za ruke i noge je znala da radi i u fotelji. Negovateljice su primetile da se kreće brže od ljudi mlađih od nje 30 godina.
Doručak joj je bio skroman. Popila bi kafu sa mlekom i pojela dvopek. Volela je kuvanu govedinu ali ne i ribu. Uz svaki obrok je imala i desert a svakog dana je sebi pravila voćnu salatu od banana i narandži. Nakon svakog obroka bi popušila cigaretu i popila malo porta.
Uživala je u čokoladi i crne poslastice je uvek moralo da bude u njenoj sobi. Nedeljno je jela i do kilogram čokolade. Popodne bi spavala dva sata a onda bi posećivala komšije iz doma. Uveče je volela da sluša muziku jer više nije mogla da rešava ukrštene reči koje su joj bile omiljena zabava. Pre spavanja bi popušila još jednu cigaretu. Tim lekara koji je pratio njeno zdravlje dao joj je nadimak – „Žilavi kolačić“.
Umrla je iznenada a uzrok smrti je ostao nepoznat. Doktori su izjavili da je bila dobrog zdravlja osim što je potpuno oslepela i ogluvela mesec dana pred smrt. Kažu da se ljudi u Francuskoj sećaju te 1997.godine po tome što su umrle princeza Dajana, Majka Tereza i Žan Luiz Kalman.
