Životni vek u Srbiji znatno je kraći nego u Evropskoj uniji. Očekivani životni vek u Srbiji je 73 godine, dok je u EU 80,1 godina. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2021. godine, u našoj zemlji očekivano vreme života za muškarce bilo je 70, a za žene 75,6 godina, dok je u EU taj odnos 77,2 naspram 82,9 godina, u korist žena.
Prema podacima Evrostata, razlika između očekivanog životnog veka žene i muškarca je oko 5,5 godina u korist žena, dok je u SAD razlika nešto veća i iznosi približno šest godina (očekivani životni vek žena je 79 godina, dok je za muškarce to 73 godine), a prema lekarima postoji nekoliko razloga zašto žene u celom zapadnom svetu žive duže od muškaraca.
„Estrogen održava zdrave krvne sudove izazivajući dilataciju (širenje sudova) i poboljšavajući funkciju endotelnih ćelija“, rekao je dr Robert Segal, kardiolog i osnivač Manhattan Cardiology. „Može da poboljša protok krvi i smanji rizik od ateroskleroze, koja je glavni uzrok srčanih bolesti“, objasnio je on i dodao da postoji još jedan način na koji ovaj reproduktivni hormon pomaže ženama.
„Estrogen može poboljšati profil holesterola snižavanjem nivoa LDL (lošeg) holesterola i podizanjem nivoa HDL (dobrog) holesterola. Takođe, kaže dr Segal, antiinflamatorna svojstva estrogena pomažu u smanjenju upale u krvnim sudovima, što bi moglo da smanji rizik od hroničnih kardiovaskularnih bolesti kao što su koronarna bolest srca, srčani udar, moždani udar i srčana insuficijencija. Podsetimo, kardiovaskularne bolesti su prvi i najčešći uzrok smrti u većini zapadnih zemalja.
„Još jedan razlog zašto žene žive duže od muškaraca je taj što se ne bave tako često rizičnim ponašanjem“, kaže dr Rohit Vuppuluri, kardiolog iz Čikaga koji primećuje da muškarci češće imaju „loše“ navike poput pušenja cigareta. , konzumiranje alkohola, upotreba droga i loša ishrana.
„Sva ova ponašanja“ povećavaju rizik od hroničnih bolesti kao što su hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes melitus, hronična opstruktivna bolest pluća, hronična bolest bubrega, ciroza jetre i gojaznost“, kaže kardiolog, a sve ove hronične bolesti mogu na kraju dovesti do prerane smrti. „Muškarci takođe češće imaju opasne poslove, voze bezobzirnije i više rizikuju u sportu. To može dovesti do nesreća i povreda, što može skratiti njihove živote“, rekao je Segal.
Redovna konzumacija zdravije i hranljivije hrane takođe nam može pomoći da živimo duže, a prema istraživanjima, žene obraćaju više pažnje na to od muškaraca. Dijetetičarka Blanka Garsija kaže da vidi više žena koje kupuju namirnice, planiraju obroke i traže pomoć od nutricionista kako bi zadovoljile svoje potrebe u ishrani nego muškarci.
„Čvrsto verujem da ishrana i vežbanje igraju važnu ulogu u čovekovoj dugovečnosti, jer bolji izbor hrane održava telo u ravnoteži, a vežbanje mišiće i kosti jače“, rekla je ona i dodala da vežbanje i bolja ishrana znače bolje zdravlje srca, kontrolu težine, i opšte zdravlje, blagostanje, sve ono što može da nam produži život godinama.“
Uz sve navedeno, istraživanje Američke akademije porodičnih lekara iz 2017. pokazalo je da žene češće idu kod lekara.
„Muškarci će mnogo češće odbaciti bol u grudima i kratak dah kao manje simptome koji će nestati sami od sebe nego da traže medicinsku pomoć; a kada konačno odu kod lekara, rezultati raznih studija pokazuju da se manje pridržavaju njihovih uputstava nego žene, prenosi Večernji list.
