Zašto skoro niko ne može da se seti svojih ranih uspomena, poput osmeha vaše majke dok ste izgovorili prvu reč ili mirisa svećica na vašoj torti za drugi rođendan? Ovaj fenomen je poznat kao infantilna amnezija, a istraživači pokušavaju da otkriju šta se dešava u našem mozgu tokom tih ranih godina života.
Razlog zašto zaboravljamo ova veoma rana sećanja nije zato što ne čuvamo informacije kao mala deca. To je verovatno zato što naš mozak u tom uzrastu još uvek ne funkcioniše na način koji povezuje informacije u složene neuronske obrasce koje poznajemo kao sećanja.
Mališani pamte činjenice u trenutku, na primer ko su im roditelji ili da moraju da kažu „molim“ pre nego što im mama da slatkiše. Ovo se zove „semantičko pamćenje“.
Zašto nemamo uspomene
Međutim, do 2. do 4. godine, deca obično nemaju „epizodičnu memoriju“ – pamćenje detalja određenog događaja. Takva sećanja se čuvaju u različitim delovima površine mozga, ili „korteksa“. Na primer, zvučna memorija se obrađuje u slušnim korteksima na strani mozga, dok vizuelnom memorijom upravlja vizuelni korteks na zadnjoj strani. Oblast mozga koja se zove hipokampus povezuje sve raštrkane delove.
„Ako pomislimo na korteks kao na cvetni krevet, cveće je svuda po vrhu glave“, objasnila je Patriša Bauer, profesorka psihologije na Univerzitetu Emori. „Hipokampus, veoma uredno smešten u sredini vašeg mozga, odgovoran je za sastavljanje stvari i vezivanje u buket“, dodala je ona. Sećanje je buket, neuronski obrazac veza između delova mozga u kojima je memorija uskladištena.
„Deca možda neće registrovati određene događaje do 2. do 4. godine, jer tada hipokampus počinje da povezuje fragmente informacija“, rekla je Nora Njukomb, profesorka psihologije na Univerzitetu Templ u Filadelfiji, prema Live Science.
Njukomb tvrdi da za decu mlađu od tog uzrasta epizodno pamćenje može biti nepotrebno složeno u vreme kada dete tek uči kako svet funkcioniše.
„Poenta prve dve godine je sticanje semantičkog znanja, i sa te tačke gledišta, epizodno pamćenje zapravo može biti distrakcija“, rekla je Njukomb.
Druga teorija
Međutim, druga teorija sugeriše da mi zapravo čuvamo ova rana sećanja kao deca, ali se borimo da ih se prisetimo kao odrasli. Na primer, studija iz 2023. objavljena u časopisu Science Advances otkrila je da se „zaboravljena“ sećanja iz detinjstva mogu obnoviti kod odraslih miševa stimulisanjem nervnih puteva relevantnih za određena sećanja pomoću svetlosti.
Autori studije krenuli su da istraže razvojne faktore koji bi mogli uticati na infantilnu amneziju. Otkrili su da su miševi sa karakteristikama poremećaja iz autističnog spektra (ASD) mogli da se prisete sećanja iz dana svojih štenaca. Autizam ima mnogo uzroka, ali je već povezan sa prekomernom aktivacijom imunološkog sistema majke tokom trudnoće. Stoga su istraživači stimulisali imuni sistem ženki miševa tokom trudnoće da proizvedu miševe sa ASD.
Ova aktivacija imunog sistema pomogla je da se spreči gubitak ranih sećanja kod potomaka utičući na veličinu i plastičnost specijalizovanih memorijskih ćelija u njihovom mozgu. Kada su ove ćelije optički stimulisane kod odraslih miševa bez autizma, zaboravljena sećanja bi se mogla vratiti.
Nije sprovedeno na ljudima
„Ova nova otkrića sugerišu da imunološka aktivacija tokom trudnoće rezultira izmenjenim stanjem mozga koje menja naše urođene, ali reverzibilne ‘prekidače zaborava’ koji određuju da li su sećanja iz detinjstva zaboravljena“, rekao je koautor studije Tomas Rajan, docent na Hemijskom fakultetu. na Triniti koledžu u Dablinu u Irskoj, a prenosi Klik.hr.
Iako je istraživanje sprovedeno na miševima i još nije proučavano na ljudima, „ima značajne implikacije za poboljšanje našeg razumevanja pamćenja i zaboravljanja tokom dečjeg razvoja, kao i opšte kognitivne fleksibilnosti u kontekstu autizma“, rekao je Rajan.
