Čuvarkućin naziv na latinskom, sempervivum tectorum, znači živeti večno. I samo ime predstavlja sposobnost preživljavanja i pod različitim uslovima, ali i mesto gde se oba biljka najčešće može naći – na krovovima kuća.
Lekovita svojstva čuvarkuće su posledica jabučne i mravlje kiseline. Deluje slično aloe veri. Čuvarkuća sadrži tanin, biljnu sluz, masna ulja, smolu i pomenute kiseline. Novija istraživanja su pokazala da sadrži i flavanoide, ugljene hidrate i polisaharide.
Ima antiupalna, antioksidansna, umirujuća i diuretička svojstva. Oblici u kojima se koristi su sok, obloge (maske), masti, tinkture, čaj, ili kao kombinacija uz dodatak meda.
Ne preporučuje se trudnicama i dojiljama, a pre unutrašnje upotrebe trebalo bi konsultovati fitoterapeuta ili alergologa, posebno ako ste skloni alergijama.
Ova biljka je svoju primenu pronašla u narodnoj medicini, a moderna istraživanja su usmerena na polisaharide iz soka čuvarkuće, jer se njima pripisuje delovanje na imunološki sistem, kao i lečenje kancerogenih oboljenja.
Čuvarkuću je lako uzgojiti iz njenih izdanaka. Ona je veoma otporna biljka koja se može uzgajati u saksijama ili na otvorenom.
Dostupna je u različitim bojama, a naraste do dvadesetak centimetara. Gde god da je posadite nećete pogrešiti, dobićete divan ukras, a uz to i lek za prvu pomoć. Interesantno je i to da čuvarkuća deluje i nakon zamrzavanja.
To je posledica njene visoke otpornosti na hladnoću i sposobnosti preživljavanja u ekstremnim zimskim uslovima. Bere se od marta do oktobra, a ako je u tegli onda i tokom čitave godine.
(Telegraf.rs)
