Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Sabor svetog arhangela Mihaila. Praznik je u narodu poznatiji kao Aranđelovdan.
U crkvenom kalendaru je obeležen crvenim slovom i uvek se praznuje 21. novembra. Hrišćani su ovaj praznik ustanovili na Saboru svetih otaca održanom nekoliko godina pre Prvog vaseljenskog sabora.
Aranđelovdan je prema brojnosti vernika koji ga slave druga najčešća slava kod Srba, posle Svetog Nikole.
Dan je posvećen Svetom Arhangelu Mihailu koji se smatra vođom nebeskih vojski. Uvek se javljao na mestima na kojima se javljala i Bogorodica tako da predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji, a danas ga slavi kao krsnu slavu i zaštitnika porodice veliki broj Srba.
Arhanđel Mihailo zaštitnik je loze Nemanjića i jedan od svetaca koji uživa veliko poštovanje u našem narodu. Mnoga su narodna verovanja vezana za ovaj praznik i samog Arhangela Mihaila.
Prema narodnom verovanju, Aranđelovdan se slavi u jesen jer je, kad su sveci delili uloge, Arhangel Mihailo dobio jesenje i zimsko vreme – vreme zime i zimskih teškoća.
Govori se da u ovo vreme Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima.
Drugo narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na Aranđelovdan može odrediti kakva će biti godina. Kakvo vreme bude na praznik – tako će biti tokom cele zime i proleća!
Zato, ako ujutru bude vedro, čeka nas godina puna sunca, a ukoliko bude oblačno i tmurno, biće mnogo padavina i godina bez mnogo sunčanih i lepih dana.
Arhangel Mihailo se u nekim delovima Srbije slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.
