Sposobnost ljudi da kontrolišu svoj cirkadijalni ritam, bioritam koji obuhvata period od 24 sata, znak je inteligencije, zaključili su naučnici nakon brojnih istraživanja provedenih na tu temu
Satoshi Kanazawa i Kajai Perina, autori studije ‘Why night owls are more intelligent’, tvrde da su ljudi koji su ‘noćne ptice’, možda inteligentniji od onih koji ustaju rano zbog sposobnosti kontrole nad vlastitim bioritmom.
– Za većinu životinja vreme spavanja i budnosti određeno je prirodnim okolnostima, a sinhronizovano cirkadijalnim ritmom koji nadzire ciklus spavanja kao i sve ostalo. Međutim, ljudi imaju jedinstvenu sposobnost da kognitivno nadjačaju svoj unutrašnji biološki sat i njegove ritmičke učinke. Iako postoje neke individualne razlike u cirkadijalnom ritmu, gde su neki pojedinci više noćni tipovi od drugih, ljudi su u osnovi dnevni tipovi jer se uvelike oslanjali na vid za navigaciju – pojasnili su.
Kažu da su naši preci evolucijski bili skloniji osluškivanju bioritma i u skladu s tim su išli na spavanje i budili se, što mnogi i danas smatraju dobrom navikom. Međutim, u današnje vreme ljudi sami određuju kada im je vreme za spavanje i buđenje, nezavisno od cirkadijalnog ritma, neki manje neki više.
– Naši su preci na spavanje išli rano i rano ustajali, a ako odstupamo od ove norme, znači da smo usklađeniji s modernim životom, a to je samo po sebi znak inteligencije – tvrde autori studije.
Ipak, na umu treba imati i detalj da u današnje vreme ljudi ostaju duže budni zbog veštačke rasvete dok su u davna vremena naši preci išli naspavanje brzo nakon zalaska sunca jer po mraku nisu mogli ništa da rade, a ustajali su rano, s prvim zrakama sunca, kako bi iskoristili svetlo dana za sve što treba napraviti za preživljavanje.
I istraživači na Univerzitetu u Madridu pozabavili su se ovom temom i otkrili da ljudi ‘noćne ptice’ postižu bolje rezultate na testovima inteligencije od onih koji rano idu na spavnanje i rano ustaju.
– Večernji tipovi su više ekstroverti i imaju tendenciju da budu pesnici, umetnici i izumitelji, dok su jutarnji tipovi često službenici i knjigovođe – rekao je Jim Horne, profesor psihofiziologije na britanskom Sveučilištu Loughborough.
– Ako imamo jasnu želju i slušamo svoje telo, kao što je odbijanje ustajanja ujutro, to znači da smo nezavisni, a ljudi koji slede svoje strasti i pokazuju jasne znakove su kreativniji i smišljaju vlastitih rešenja – nadovezali su se Satoshi Kanazawa i Kajai Perina.
Osim njih, i istraživači sa Univerziteta u Liježu u Belgiji su proučavali ljude koji su skloniji noćnim aktivnostima i one koji su aktivniji ranije ujutro. Merili su im aktivnost mozga, sat i po nakon buđenja i 10 nakon sati buđenja.
U testiranju nakon sat i pol od buđenja, pojedinci koji idu spavati rano i rano ustaju kao i oni koji su ‘noćne ptice’ – bili su podjednako produktivni. Ali, deset sati nakon buđenja, ljudi ‘noćne ptice’ bili su produktivniji od ranoranioca.
‘Noćne ptice’ više zarađuju
I istraživači sa Univerziteta u Sautemptonu posmatrali su obrasce spavanja kod 1229 muškaraca i žena, kao i njihove socioekonomske okolnosti.
Istraživanje je pokazalo da su ljudi, koji su išli na spavanje oko ponoći i ustajali nakon osam sati ujutro, imali veće prihode i bili su srećniji – vodili su ugodniji život u poređenju s ranoraniocima.
Ipak, i duže spavanje ima svojih granica. Istraživanje je, takođe, pokazalo da su pojedinci, koji su provodili 12 i više sati u krevetu, bili pod većim rizikom od preuranjene smrti. Ljudi s najnižim rizikom bili su oni koji su spavali osam sati, prenosi Reader’s Digest.
