Iako uravnotežena ishrana, ne pušenje i uživanje u aktivnom načinu života potencijalno mogu da produže vaš životni vek, smrt na kraju kuca na svačija vrata. Ali zahvaljujući napretku medicine i ekonomskom razvoju, životni vek savremenog čoveka je mnogo duži od životnog veka naših predaka, piše LADbible.
Kancelarija za nacionalnu statistiku tvrdi da je očekivani životni vek u Velikoj Britaniji od 2020. do 2022. godine bio 78,6 godina za muškarce i 82,6 godina za žene. Ovo prevazilazi SAD gde je očekivani životni vek za muškarce oko 74,8 godina i 80,2 godine za žene. Međutim, to što postoji prosek ne znači da nema anomalija, pa je Francuskinja Žana Kalman kada je umrla 1997. godine bila u poodmaklim godinama od 122 godine, što je čini superstogodišnjakom, osobom koja ima 110 i više godina.
Iako većina ljudi nije ni blizu toga, pitanje koliko dugo ljudsko telo može teoretski da preživi jedno je od najhitnijih pitanja nauke. 2022. godine, istraživači iz singapurske biotehnološke kompanije u američkom gradu Bafalu proučavali su ljudsku otpornost i sposobnost tela da se oporavi od oštećenja. Uz pomoć veštačke inteligencije, ispitali su medicinske podatke stotina hiljada volontera kako bi procenili maksimalni životni vek čoveka.
Uzimajući u obzir faktore starosti, bolesti i načina života, otkrili su da se negde između 120. i 150. godine gubi sposobnost ljudskog tela da se potpuno oporavi, što znači da čovek ne može da preživi dalje od toga. Druge studije o nauci o starenju sugerišu da će rekord za najstariju osobu na svetu verovatno ponovo biti oboren do 2100. godine, ali neće svi preživeti duboku starost poput Kalmenta.
U međuvremenu se testiraju lekovi koji bi mogli da pokušaju da uspore proces starenja tela i teoretski omoguće nekome da doživi 200 godina, ali ideja da ćemo svi doživeti 200 je natečena. Ipak, ako biste mogli da doživite 150 godina, to bi se moglo smatrati prilično dobrim godinama, a možda bi do tada bio izmišljen način da ljudi zaista žive zauvek, možda kao roboti.
