U svojoj istoriji srpski narod susretao se sa brojnim tragedijama i nevoljama. Svi ti događaji, i ružni i lepi, ostavili su traga na naš jezik, koji je morao da ide u korak s vremenom pa ne iznenađuje da su smišljane mnoge reči da opišu te situacije. Zbog toga postoje mnoge arhaične srpske rečiimaju duboko tragično značenje.
Jedna od takvih reči, danas zaboravljenih, je „posmrče“. Reč je o detetu rođenom posle smrti oca. U zemlji koja je često bila zahvaćena ratnim vihorima, ovo nije bio redak slučaj.
Samo u Prvom svetskom ratu Srbija je izgubila 60 odsto muške populacije, a mnoga deca ostala su siročad ili prepuštena samo staranju majke, piše Istorijski zabavnik.
Narod je za „posmrčad“ vezao mnoga verovanja. Valjda kako bi im olakšao tešku muku koju im je sudbina odredila još pre rođenja, za ovakvu decu se pričalo da poseduju natprirodne sposobnosti, da su imuna na „zla bića“ i da im „nikakva ala ne može naškoditi“.
Pričalo se da su vidovita, pa čak i da imaju isceliteljske moći. Danas, ovaj izraz se retko sreće, još ređe upotrebljava, ali ga svakako treba upamtiti, jer svedoči o istoriji našeg naroda.
