Pravoslavni vernici sutra, 19. januara proslavljaju Bogojavljenje, a za ovaj praznik vezani su različiti rituali i običaji, piše Lovesensa.
Jedan od najpoznatijih običaja na Bogojavljenje jeste uzimanje svete vodice za koju se veruje da isceljuje dušu i telo. Postoje i razni rituali koje na Bogojavljenje praktikuju usamljene duše koje žele da pronađu pravu ljubav.
Međutim, na ovaj praznik važno je ostati budan do ponoći. Prema verovanju, u noći između Krstovdana i Bogojavljenja, tačno u ponoć se otvara nebo. Stari običaj nalaže da treba otvoriti prozor, pogledati u nebo i zamilisti najveću želju. Ukoliko je vaša želja iskrena, veruje se da će se ubrzo ostvariti.
Takođe, treba obratiti pažnju na san koji sanjate u noći između 18. i 19. januara, jer prema narodnom verovanju tim snom viša sila otkriva važne tajne i predviđa šta će se dogoditi u bliskoj budućnosti.
Zatvorite oči, pogledajte u nebo i čistog srca vizualizujte jednu želju, a mi vam želimo da verujete u čuda jer su ona zaista moguća!
Bogojavljenje se slavi 19. januara, na dan kada je 30. godine naše ere, Isus Hrist – koji je dotle, kao drvodelja, živeo uz materu i njenog muža Josifa – napunivši tri decenije, pozvao je Jovana Preteču da ga u reci Jordanu krsti. Po krštenju, koje je obavljeno trostrukim poranjanjem u vodu, otvorilo se nebo iz kog se začuo glas Boga Oca koji je obznanio da je Isus sin njegov, a na Isusa je u vidu goluba sleteo Sveti Duh.
Otuda se na Bogojavljenje pravoslavni vernici pozdravljaju drevnim pozdravom „Bog se javi – Zaista se Bog javi“.
U našem narodu je Bogojavljenje svetkovano veoma živopisno. Bilo je svud rasprostranjeno verovanje da se u ponoć otvaraju nebesa i da se tad izrečena želja može ispuniti. Mnogi su bdeli do ovog trenutka, ali je sa željama bilo neizvesno, jer – mogla se izreći samo jedna želja, pa su o tom nastale i razne komične priče, od kojih je najpoznatija ona o brzopletom čoveku koji je poželeo da mu Bog da glavu kao mericu (umesto punu mericu zlata).
U našem narodu se Bogojavljenje drugačije naziva Vodice ili Vodokršće, pa otuda i naziv povorke. Osim tog, postoji obilje obreda i običaja s vodom, posebno usled tog što se verovalo u lekovitost i čudotvornost bogojavljenske vode (vodice). Najviše je bilo rasprostranjeno da svi ukućani, okrenuti istoku, preskoče preko sekire i vatralja sa žarom, a zatim otpiju po gutljaj „nenačete“ vode, izgovarajući, pri tom: „Prođoh sablju – ne posekoh se, prođoh vatru – ne izgoreh se, prođoh vodu – ne udavih se!“
Većina obreda je podstaknuta željom za zdravljem. Radi tog je bilo uobičajeno, a to, naravno, može samo zdrav narod, da se izjutra, pre sunca, obavi ritualno kupanje u reci, prenosi Lovesensa.
Krštenje ili Bogojavljenje, jedan je od najstarijih praznika hrišćanske crkve koji vernici obeležavaju 19. januara po novom kalendaru. Dan ranije, 18. januara, kod Rusa nosi isti naziv kao i dan pred Božić – i jedan i drugi zovu se Sočeljnik (naziv je nastao zbog sočiva, jela koje se tog dana obavezno mora naći na stolu). Tog dana se obavezno posti.
Na Sočeljnik i Krstovdan, u svim pravoslavnim crkvama se tradicionalno obavlja veliko svečano osveštavanje vode. Posle bogosluženja, sveštenici isti obred obavljaju i na obližnjim rekama i jezerima. S obzirom na to da je u januaru temperatura u velikom delu Rusije veoma niska, poznat je izraz „bogojavljenski mrazevi“, i da su reke i jezera pokriveni veoma debelim slojem leda, obično se u njemu prave otvori u obliku krsta a vernici tri puta zarone i prekrste se da bi se očistili od moralnih i fizičkih nevolja. Na taj način podstiču bodrost, zdravlje i snagu duha.
