Buđenje kasno ujutru može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti. U najboljem slučaju, odlaganje alarma ujutro dovodi do razdražljivosti i smanjenja energije tokom dana, piše Vogue India.
Dakle, kada je najbolje vreme za ustajanje? Prema rečima dr Pratika Gopanija, konsultanta u bolnici, najbolje vreme za jutarnje buđenje može se odrediti na osnovu vašeg telesnog sata, načina života i zdravlja. „Uopšteno gledano, buđenje između 6 i 8 ujutro se smatra idealnim jer se poklapa sa našim prirodnim ciklusima spavanja i buđenja. To omogućava izlaganje sunčevoj svetlosti, koja reguliše obrasce spavanja i proizvodnju hormona melatonina“, objašnjava on.
Osam sati sna svake noći se univerzalno smatra idealnim, ali treba da uzmete u obzir svoje godine i način života. Idealna količina sna znači buđenje ujutru sa osećajem osveženja i odmora, a ne pospanosti. Prema dr Pujanu Parikhu, praktičan način da izračunate koliko vam je sna potrebno je da radite unazad od vremena kada se morate probuditi ujutru. „Naučno je dokazano da je vremenski okvir između 22 sata uveče i ponoći najbolji za spavanje bez ugrožavanja osam sati sna potrebnih ljudskom telu za optimalnu kognitivnu funkciju“, kaže on.
Redovno kasno buđenje ili poremećen raspored spavanja može negativno uticati na opšte zdravlje. „Ovo se uglavnom dešava zbog poremećaja cirkadijalnog ritma, unutrašnjeg sata koji reguliše ciklus spavanja i buđenja“, kaže dr Gopani. „Kasno buđenje može dovesti do smanjenja kognitivnih funkcija i promena raspoloženja. Ovo, zauzvrat, utiče na proizvodnju melatonina i kortizola, što utiče na metabolizam, odgovor na stres i imunološku funkciju“, dodaje on. Takođe je povezan sa metaboličkim problemima, kao što su povećanje telesne težine, insulinska rezistencija i povećan rizik od dijabetesa i hipertenzije.
Takođe možete regulisati san kroz ishranu. Važno je dati prioritet hrani bogatoj hranljivim materijama da biste pokrenuli metabolizam. „Uključujući izbalansiran doručak sa integralnim žitaricama, kao što su ovsena kaša ili tost od celog zrna, može da se obezbedi složeni ugljeni hidrat za postepeno oslobađanje energije“, savetuje dr Gopani. Pored toga, mogu pomoći i izvori proteina kao što su jaja, jogurt ili orasi, kao i sveže voće i povrće. Preporučuje se izbegavanje kofeina, zaslađenih žitarica, peciva i rafinisanih ugljenih hidrata, što može dovesti do naglih energetskih skokova, praćenih krahom. Namirnice sa visokim sadržajem šećera, kao što su zaslađeni jogurt ili određene pločice za doručak, mogu pružiti početni podsticaj, ali doprinose žudnji za slatkim i fluktuacijama energije kasnije tokom dana.
Važno je da imate dobru jutarnju rutinu. Prema dr Gopani, dizajniranje efikasne jutarnje rutine zahteva uzimanje u obzir vaših ličnih preferencija, ciljeva i načina života. „Dozvolite dovoljno vremena za svoju rutinu bez prouzrokovanja stresa.“ Neki od korisnih saveta koje treba imati na umu uključuju – započnite dan čašom vode da biste rehidrirali, a zatim konzumirajte hranljiv doručak za esencijalne hranljive materije i energiju. Uključite fizičku aktivnost u jutarnji raspored. Možete odabrati aktivnosti kao što su joga ili brzi HIIT trening. Odvojite vreme za duboko disanje ili meditaciju da biste poboljšali mentalnu jasnoću i smanjili stres. Smanjite ranu jutarnju izloženost ekranu, posebno društvenim medijima, da biste smanjili stres, prenosi Večernji list.
