Koje su najsrećnije godine našeg života? Koje je to razdoblje koje se bez sumnje može smatrati razdobljem u kojem je nivo sreće najveći?
Ova pitanja, jednostavna i složena u isto vreme, muče ljudska bića milenijumima, a do sada se činilo da niko nije pronašao uverljiv odgovor.
Ali, novo istraživanje, koja je uključilo nekoliko univerziteta u Nemačkoj i Švajcarskoj, pokušalo je da rasvetli problem koliko je star koliko i aktuelan, pokazujući da naša sreća raste s nama, piše Novi List.
Kako bi došli do ovog zaključka, naučnici su uključili skoro pola miliona ljudi različite dobi i društvenog statusa i ispitali promene u percepciji subjektivnog blagostanja koje se događaju tokom života.
Iako je subjektivna i stoga nije merljiva na naučni način, percepcija blagostanja je “ocenjena” na osnovu promena u tri središnje komponente subjektivnog blagostanja:
– životno zadovoljstvo
– pozitivna emocionalna stanja
– negativna emocionalna stanja
Čitajući rezultate ankete, ispada da je faza života u kojoj smo najmanje zadovoljni svojim životom pubertet, odnosno između 9. i 16. godine, a to bi moglo biti posledica promena u telu i društvenom životu koje se događaju upravo u ovom razdoblju.
Sreća se povećava s vremenom jer se s godinama povećavaju pozitivna emocionalna stanja i, uopšteno, percipirani osećaj zadovoljstva.
Početak ljubavnog i seksualnog života, stvaranje porodice, ekonomska stabilnost, izgledi za karijeru i, uopšteno, ispunjenje kao dobro zaokružene osobe: to su faktori koji igraju ključnu ulogu u postizanju i održavanju sreće.
U poslednjoj životnoj fazi, u proseku nakon 70. godine života, sreća pada i njene vrednosti imaju tendenciju pada: fizička izvedba se smanjuje, zdravlje se često pogoršava i ima manje društvenih odnosa, takođe i zato što neki vršnjaci umiru.
Iako je odraslo doba to koja obuhvata najviše problema (vezano za ekonomsku sferu, porodice, starije roditelje, društvene odnose), ona je i ta u kojoj smo uopšteno zadovoljniji i srećniji.
