Razvod je okončan, a sud je dodelio decu vama, postavljajući obavezu bivšem supružniku da plaća izdržavanje. Međutim, meseci prolaze, a uplate izostaju.
Uporni pokušaji rešenja problema nailaze na lažna obećanja i izgovore. Kada dogovori ne daju rezultate, vaš fokus postaje dobrobit dece, a ne lična sujeta. Kako biste im obezbedili pristojan život, odlučujete da je tužba za alimentaciju jedino rešenje.
U nastavku su navedeni koraci koje možete preduzeti istovremeno ili jedan za drugim kako biste obezbedili pravičnu podršku za svoju decu i očuvali standard života na koji su navikli dok ste bili u braku.
Prinudno izvršenje obaveze plaćanja alimentacije
Inicijalni korak podrazumeva pokretanje procesa prinudnog izvršenja obaveze plaćanja zakonskog izdržavanja, odnosno alimentacije. Kroz ovaj postupak, upućujete zahtev sudu, koji potom donosi odluku o izvršenju, prenoseći dalje odgovornost na izvršitelja.
Izvršenje može obuhvatiti blokadu sredstava na računu bivšeg supružnika. Ukoliko se ovaj metod ne pokaže efikasnim, slede detaljan popis imovine i namirenje njenom prodajom.
Međutim, proces prinudne naplate često nailazi na poteškoće. Kada dođe vreme za naplatu, bivši ili bivša može izneti tvrdnje o nedostatku imovine na svom imenu, možda je nezaposlen ili je osnovao novu porodičnu zajednicu sa sličnim obavezama zakonskog izdržavanja.
Šta dalje?
Kao jedinom roditelju, vođenje porodice vam postaje sve teže, jer se teret izdržavanja i odgoja dece prebacuje isključivo na vas. Iako zakon propisuje da roditeljska obaveza izdržavanja ostaje čak i ako sud oduzme roditeljska prava, suočavate se s neplaniranim naporom – podnošenjem krivične prijave protiv osobe s kojom ste nekad delili svoj život.
Ovaj korak je radikalan, jer može završiti zatvorskom kaznom za roditelja – dužnika izdržavanja. Podnosite prijavu nadležnom tužilaštvu u ime svoje maloletne dece, nadajući se da će bivši partner ili partnerka shvatiti ozbiljnost situacije i preuzeti odgovornost.
Savršen ishod bi bio kada bi bivšem supružniku zaista stvarno "gorelo pod nogama", da neočekivano dođe do nasledstva, seti se zemlje koju ima ili podigne kredit kako bi ispunio svoje obaveze.
Ipak, veliki broj situacija ne završi na ovaj način. Ponekad bivši bračni partneri promene prebivalište bez obaveštenja suda, izbegavaju pozive suda ili se jednostavno sklanjaju od pravnih organa koji pokušavaju da ih lociraju.
Od instituta odlaganja do zatvora
Nastavak krivičnog postupka nakon podnošenja prijave odvija se tako što javni tužilac prvo pokušava da postigne dogovor o ispunjenju obaveza dužnika putem instituta odlaganja krivičnog gonjenja, pružajući mu mogućnost da dug vrati u ratama.
Nakon toga, sudija se trudi da nagovori dužnika da izmiri obaveze, izricanjem uslovnih osuda uz obećanja okrivljenog da će redovno namirivati dug.
Na kraju, ako ništa od navedenog ne uspe, bivšem supružniku stiže nalog za izdržavanje kazne zatvora.
Bivši partner odlazi iza rešetaka, deca ostaju bez podrške, a sudski postupak, ironično, tretira kaznu zatvora kao olakšicu pri revidiranju odluke o visini izdržavanja. Rezultat je obeshrabrujuć – roditelj-dužnik izbegava plaćanje izdržavanja godinama, pravni mehanizmi su iscrpljeni, dug raste, a iznos buduće alimentacije se smanjuje.
Potreba za intervencijom i rešenjima
Kao što smo primetili, postojeći pravni okviri su izuzetno teški za primenu u stvarnosti. Statistički podaci o naplati alimentacije su alarmantni.
Polovina razvedenih roditelja u Srbiji ne izmiruje obaveze alimentacije, dok oni koji to čine često ne izvršavaju plaćanja u redovnim intervalima, otkriva istraživanje nevladinog udruženja "Centar za mame".
Izlaz iz ovog izazovnog stanja zahteva intervenciju države i konkretne mere usmerene na zaštitu najboljeg interesa deteta.
Konvencija o pravima deteta, usvojena pre tačno 30 godina, obavezuje države potpisnice da preduzmu odgovarajuće korake kako bi obezbedile izdržavanje dece, propisano u članu 27.
Fond za izdržavanje dece kao alternativno rešenje u odsustvu efikasnog prava
Važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne pruža efikasno rešenje za ovaj problem. Jedan potencijalni izlaz iz ovog problema može biti formiranje posebnog Fonda za izdržavanje dece.
Ovaj fond bi pružao redovne isplate izdržavanja deci ukoliko roditelj, koji je obavezan na to, ne ispunjava svoje obaveze. Time bi se omogućila neprekidna finansijska podrška deci, dok bi se odgovornost za prinudnu naplatu prenela s roditelja na fond ili državu.
Drugim rečima, roditelj koji duguje izdržavanje bi bio dužan fondu, omogućavajući efikasnije sprovođenje naplate u poređenju sa samohranim roditeljem.
Dok država ne pronađe adekvatno rešenje za ovu problematiku, dečje želje, kao što su nove patike, letovanje ili bicikl, ostaju neostvarene, a ona uskraćena za bezbrižno detinjstvo koje bi imala da su im roditelji ostali nerazvedeni.
