Svetska zdravstvena organizacija proglasila je usamljenost globalnim zdravstvenim prioritetom i osnovala Komisiju za društvenu povezanost, koja će se naredne tri godine baviti rešavanjem ovog masovnog problema.
Razvojem društvenih mreža i društveni život umnogome preselio na internet, što je dodatno pogoršala izolacija tokom pandemije korone virusa 2020. godine, došlo je do paradoksa – iako bi trebalo da poboljša komunikaciju i društvene odnose, nekako se desilo baš suprotno. Kao da smo postali još otuđeniji jedni od drugih, pa iako nam internet „nudi beskrajne mogućnosti“, sve više ljudi oseća se veoma usamljeno.
Problem usamljenosti, koja se može javiti čak i kada ste u braku ili vezi, rasprostranjen je do te mere da ga je Svetska zdravstvena organizacija proglasila globalnim zdravstvenim prioritetom. U cilju rešavanja problema masovne usamljenosti, SZO je osnovala Komisiju za društvenu povezanost, koja će se naredne tri godine fokusirati na načine rešavanja ove “hitne zdravstvene pretnje”, osmišljavajući strategije koje će pomoći ljudima da prodube društvene veze.
„Ljudi se danas lako mogu naći na marginama i izolovati se, a to utiče na njihove zdravstveno stanje“, upozorava članica Komisije dr Karen DeSalvo.
Istraživanja pokazuju da je nedostatak određenih vrsta društvenih veza povezan s lošim mentalnim zdravljem i povećava rizik od teskobe, depresije i samoubilačkih ideja, piše Ordinacija. Društvena izolovanost postala je ključni pokretač globale krize mentalnog zdravlja koju vidimo u svetu, a procenjuje se da oko milijardu ljudi živi s problemom mentalnog zdravlja, od čega su četvrtina adolescenti.
Takođe, istraživanja su pokazala kako usamljenost dovodi do lošijeg fizičkog zdravlja, a neke studije ukazuju da samoća kod starijih osoba može da smanji mozak i poveća rizik od demencije, kao i od ranije smrti. Osim toga, istraživanja ukazuju kako samoća ima uticaj i na imunitet i funkcije kardiovaskularnog sistema. Studije su takođe otkrile kako izolovani ljudi imaju veću sklonost ka nezdravim navikama, poput pušenja, prejedanja, preterivanja s alkoholom i slabije vežbaju, što dovodi do prekomerne težine i drugih komplikacija koje mogu uticati na zdravlje.
Društvena povezanost veoma je važna za celokupno zdravlje ljudi, kao i dece i adolescenata. Druženje nas dokazano čini srećnijim i aktivnijim, a to nas automatski čini zdravijim i fizički i mentalno.
Kako pomoći sebi ako ste usamljeni?
Prvi i najjednostavniji savet – izađite i družite se! Nemojte nalaziti izgovor zašto ne možete da izađete svaki put kada vas prijatelji, kolege i poznanici pozovu. Pozovite vi njih, budite inicijator zanimljive sedeljke kod vas ili dobrog provoda sa muzikom.
Čitajte knjige, idite u kupovinu, šetajte što više – bili biste iznenađeni kad biste znali koliko zanimljivih susreta je počelo neobaveznom šetnjom, odmorom na klupici u parku, trčanjem u obližnjoj šumi, šetnji kućnog ljubimca…
Upišite se na neki kurs koji vas privlači, poput plesa, kuvanja ili nekog umetničkog kursa… Osim što ćete kvalitetno provesti vreme i naučiti nešto novo i zabavno, upoznaćete puno ljudi.
Najvažnije je da budete svesni problema i da smognete snage da pomognete sebi. Duga usamljenost lako može da pređe u anksioznost i depresiju i zato je važno da se potrudite da što brže i lakše izađete iz ovog negativnog kruga koji može da postane začarani.
Razgovarajte sa porodicom i prijateljima o svemu što vas tišti, podstičite što češća druženja, a ako imate potrebu, obratite se psihoterapeutu, koji će vas saslušati i dati konkretne i stručne savete kako da najbezbolnije pobedite usamljenost.
(Lepa&srećna)
