Nedavno je obeležena godišnjica smrti Nikole Tesle koji je preminuo je na Božić, 7. januara, 1943. godine, u Njujorku, u sobi hotela u kom je živeo.
Nikola Tesla pronađen je mrtav u svojoj hotelskoj sobi 1943. godine, a njegov sef bio je obijen, nestali su i mnogi njegovi radovi.
FBI je 2016. godine otkrio 250 dokumenata o Tesli, uklanjajući oznaku poverljivosti, pružajući uvid u Tesline poslednje dane života i njegova istraživanja.
Ovi dokumenti otkrivaju nove informacije o oružju koje je Tesla nazvao „Zrak smrti“, a prema fajlovima, bile su zainteresovane najveće svetske sile – Sjedinjene Američke Države, Sovjetski Savez i Sile Osovine. Na osnovu ovih FBI dokumenata, mnogi stručnjaci smatrali su da je neophodno sprovesti detaljnu istragu kako bi se utvrdilo šta se zapravo dogodilo s Nikolom Teslom. IPak, za sada je priča o dokumentima samo zvaršila u serijama i filmovina o naučniku, piše danas.rs.
Radio, mobilni telefoni i naizmenična struja su potpuno transformisali način života ljudi, a iza tih inovacija stoji ključna ličnost: Nikola Tesla, čovek koji je oblikovao 20. vek, a njegov intervju iz 1915. godine, čiji deo prenosimo na kraju ovog teksta, najbolje govori koliko je daleko video.
Željan učenja
Biografija Nikole Tesle ne može da stane u jedan članak. Ipak, osvrnućemo se na ključne momente iz njegovog života.
Rođen je u Smiljanu 10. jula 1856. godine, kao četvrto dete pravoslavnog sveštenika Milutina i Georgine, već je pokazivao izuzetan talenat za nauku. Nakon osnovnog i srednjeg obrazovanja, preselio se u Grac sa svega 19 godina kako bi pohađao Politehničku školu.
Bio je neumoran student, opsednut učenjem. Spavao je malo, pa su njegovi profesori bili zabrinuti za njegovo zdravlje, čak su pisali i pisma ocu Milutinu da ga povuče sa studija obzirom na preterani rad. Ipak, Tesla nije odustajao. Ipak, formalno visoko obrazovanje nije mogao da završi zbog finansijskih poteškoća.
Put ga dalje vodi od Graca preko Maribora i Praga do Budimpešte, gde započinje karijeru u telegrafskoj kompaniji „Američka telefonska kompanija“. Tokom boravka u Budimpešti, Tesla je prvi put razvio ideju o rotirajućem magnetnom polju, a potom je stvorio plan za indukcioni motor, korak ka revolucionarnom korišćenju naizmenične struje.
Rat struja
Godine 1884. seli se u Njujork, gde se pridružuje Edisonovoj kompaniji, ali se brzo razilazi s Edisonom u „ratu struja“. Uveren da je naizmenična struja budućnost, Tesla osniva svoju kompaniju „Tesla električno osvetljenje i proizvodnja“. Počinje rad sa industrijalcem Džordžom Vestinghausom i stvara prvi elektromotor na naizmeničnu struju 1887. godine.
Neverovatne ideje
Tesla je eksperimentisao u različitim oblastima, uključujući istraživanje iks-zraka, izumu „Teslinog kalema“ 1891. godine, koji će se kasnije koristiti u radio predajnicima. Fasciniran daljinskim upravljanjem, Tesla je 1898. izumeo prvi teleautomatizovani brod.
U laboratoriji u Kolorado Springsu 1899. godine, Tesla se posvetio bežičnom prenosu električne energije, pokušavajući iskoristiti Zemlju kao provodnik. Međutim, njegove ambiciozne ideje nailaze na izazove.
Vraćajući se u Njujork 1900. godine, Tesla počinje gradnju kule „Vardenklif“, koja je trebala biti Svetska radio stanica. Nažalost, Markoni prvi ostvaruje transatlantski prenos radio-signala 1902. godine, a Tesla je suočen s nepravdom kada je Markoni dobio Nobelovu nagradu 1909. godine.
Siromaštvo na kraju
Nikola Tesla je zarađivao milione, ali je odmah ulagao u svoje inovacije, rasipao milione dolara na svoje inovacije koje su često nailazile na nedostatak finansijske podrške. Kada su ga godine i finansije sustigle, našao se u nezavidnoj situaciji, ali je odbio milostinju i ostao ponosan do kraja života.
