Placebo je fenomen koji funkcioniše tako što svest, pomoću sugestije, utiče na poboljšanje zdravlja, a nocebo ga po istom principu pogoršava
Termin placebo potiče od latinske reči placebo, što znači – sviđati se, biti zadovoljan. Objašnjava se kao fenomen koji radi tako što sama svest pomoću sugestije poboljšava zdravlje, fizičko i mentalno. Jedni ga nazivaju “efektom percepcije”, a drugi “efektom verovanja”.
Suprotno njemu nalazi se nocebo, koji se manifestuje tako što svest, takođe sugestijom, pogoršava zdravlje. Brus Lipton smatra da su oni podjednako snažni, navodeći slučajeve kada su lekari ili porodica ubili nadu pacijentima, a samim tim i zdravlje, ubacivši ih u program da veruju kako su nemoćni.
Nocebo efekat nije samo toksičan, on je i veoma zarazan. Adolescenti i studenti su mu posebno podložni, jer su već pod stresom zbog izbijanja akni, zlobnih vršnjačkih komentara na sopstveni račun i nesuglasica sa roditeljima. Oni su u ranjivim godinama, nižeg stepena samopouzdanja, te su podložniji uticajima različitih vrsta.
U prilog tome govori i slučaj kada je nastavnik prijavio „miris poput benzina“ u srednjoj školi u Tenesiju 1998. godine, brojni učenici iz 36 različitih učionica prijavili su glavobolju, mučninu, vrtoglavicu i pospanost. Skoro 100 učenika i osoblja odvedeno je u hitnu pomoć, a skoro 40 je zadržano preko noći. Škola je ponovo otvorena manje od nedelju dana kasnije, a još 71 osoba je dovedena na prijem hitne pomoći.
Analizom nije pronađen apsolutno nikakav znak toksina ili štetnih supstanci. Umesto toga, naučnici krive masovnu psihogenu bolest izazvanu virtuelnom zaraznošću nocebo efekta.
U jesen 2012. godine, dvadesetak učenika jedne srednje tehničke škole u Midltonu, u Masačusetsu, misteriozno su zadesili napadi štucanja. Roditelji su ih opisali kao glasne i prodorne ili kao štucanje koje je preraslo u glasno urlikanje. Naučnici su ovo zagonetno štucanje klasifikovali kao glasovne tikove, ali nisu mogli da utvrde uzrok, pa su zaključili da je reč o masovnoj histeriji.
