Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Luku, a mnogi srpski domaćini svoju krsnu slavu. Uz ovog sveca i njegov praznik vezuju se mnoga lepa i zanimljiva narodna verovanja.
Svetog Luku kao zaštitnika lekara i medicinara danas slavi lekarska profesija, a pravoslavni vernici veruju da njegove mošti imaju čudotvornu moć da iscele i najteže bolesti. Sam Sveti Luka lečio je besplatno. Naši stari nekada su verovali da će nam se baš na ovaj dan – Lučindan kazati kakva nas zima čeka.
Običaj je bio među srpskim domaćinima da na ovaj dan puste ovnove da nagnaju ovce. Ukoliko bi se ovca natezala bi il’ ne bi, naši preci su verovali da će zima duga, oštra i teška. Ukoliko ne bi odbijale ovnove, verovalo se da zima neće biti duga i da će proleće doći ranije. Na ovaj dan su domaćini čašćavali svoje čobane kojima su nosili pite – pazarice.
„Sveti Luka, sneg do kuka“
I dan danas u narodu se kaže: „Sveti Luka, sneg do kuka“, a verovalo se i da ako domaćin na Lučindansko jutro porani u tor da obiđe stoku pa vidi kako stoka toga jutra leži, takva će biti i zima – ako je podvila noge, verovalo se da će zima biti oštra a godina zla, a ako je noge opružila, verovali su da ih čeka blaga zima, dobra godina i još bolja letina.
U Srbiji je davno bio običaj i da se torovi s ovcama na ovaj dan opasuju crvenim koncem da u njih ne bi ušli vuci i poklali stoku. U Crnoj Gori narod veruje da stopalo Svetog Luke, koje se čuva u jednom tamošnjem manastiru, leči očinji vid. U Crnoj Gori se veruje i da je nebeska duga pojas Svetog Luke.
U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas svetog Luke i da, ukoliko je vidite, to znači da sveti Luka moli boga za nas.
