Stalna izloženost zagađenom vazduhu mogla bi biti povezana sa kognitivnim sposobnostima, rezultati su novog kineskog istraživanja.
Naučnici veruju da štetni uticaj raste sa godinama starosti i štetne materije najviše utiču na muškarce nižeg obrazovanja.
Američki i kineski istraživači četiri godine pratili su 20 hiljada ljudi u Kini.
Oni veruju da su rezultati istraživanja važni za ceo svet – 80 odsto svetske populacije diše vazduh sa visokim procentom štetnih čestica.
Istraživači su povezali nivo zagađenja i rezultate testova iz matematike, ali nisu uspeli da dokažu da zagađenje utiče na to koliko su ispitanici dobro uradili testove.
Zagađenje vazduha „škodi inteligenciji“
Istraživanje u kome su učestvovali istraživači za Pekinškog univerziteta i univerziteta Jejl iz Sjedinjenih Država, proučavali su nivo sumpordioksida, azotdioksida i čestica manjih od 10 mikrocentimetara u prečniku, u mestima u kojima ispitanici žive.
Istraživanje se nije bavilo nivoima ugljenmonoksida, ozona i većih čestica.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, zagađenje vazduha nevidljivi je ubica – procenjuje se da zbog zagađenja godišnje život izgubi sedam milion ljudi.
„Dokazali smo da je uticaj zagađenja na rezultate oralnih testova izraženiji kod starijih muških ispitanika slabijeg nivoa obrazovanja“, piše u istraživanju.
Zagađenje povećava i rizik od razvoja Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije, tvrde istraživači.
„Uzorak ispitanika nam je dozvolio da proučimo uticaj zagađenja kod starenja. Imamo nove rezultate kada je u pitanju uticaj zagađenja u različitim životnim dobima“, kaže Ši Čen iz Jejl škole javnog zdravlja.
U istraživanju su učestvovala oba pola, a najmlađi ispitanici imali su 10 godina.
Istraživanje je sprovedeno između 2010. i 2014. godine i sadržalo je 24 pitanja iz matematike i 34 pitanja o poznavanju sveta.
I ranije rađena istraživanja pokazala su da zagađenje negativno utiče na kognitivne sposobnosti.
„Rezultati kineskog istraživanja poklapaju se sa rezultatima prethodnog „, kaže Derik Ho sa Politehničkog instituta u Hong Kongu.
Ho se bavio uticajem ekstremnih vremenskih uslova na zdravlje ljudi.
„Novo istraživanje je mnogo detaljniji od prethodnih i bavi se različitim nivoima uticaja koje zagađenje ima na različite starosne grupe i polove“, kaže.
Rad na otvorenom
Smatra se da mnogi zagađivači direktno utiču na hemijski sastav mozga na različite načine.
Zagađivači povećavaju rizik i od oboljevanja od depresije.
Zagađenje širom sveta – statistika
Prema istraživanju objavljenom u naučnom časopisu Lanset, svake godine od zagađenja umre devet miliona ljudi, od čega 75 odsto umre od zagađenja vazduha, javio je CNN.
Prema nalazima istraživanja, koje je objavio Lansetov Odbor za zagađenje i zdravlje, zagađenje je u celom svetu tokom 2019. izazvalo svaku šestu smrt, što je više od broja poginulih u ratovima i umrlih od malarije, HIV-a, tuberkuloze, droge, ili alkohola tokom te godine.
91 odsto svetske populacije živi u mestima u kojima je indeks kvaliteta vazduha viši od onoga koji preporučuje Svetska zdravstvena organizacija
Broj umrlih od zagađenja vazduha i hemijskog zagađenja porastao je za 66 odsto tokom protekle dve decenije. Prema istraživačima, uzroci su nekontrolisana urbanizacija, rast populacije i zavisnost od fosilnih goriva.
9 od 10 ljudi na svetu diše zagađeni vazduh
Jedan od razloga zbog kojih je istraživanje pokazalo da su stariji muškarci bez visokog obrazovanja izloženiji zagađenju je taj što se obično radi o muškarcima koji rade napolju.
„Kada su u pitanju ljudi u pedesetim i šezdesetim godinama života jako je teško ublažiti efekte negativnog uticaja“, Kaže Ši.
Istraživači kažu da, iako se rezultati istraživanja odnose na Kinu, oni mogu pomoći zemljama u razvoju i ukazati na važnost zagađenosti vazduha.
Autori su istakli da je u 98 odsto gradova u kojima živi više od 100 hiljada stanovnika nivo zagađenosti vazduha viši nego što to propisuje Svetska zdravstvena organizacija.
