Radi se o istraživanju neuronaučnika sa Univerziteta Britanske Kolumbije koji su merili električnu aktivnost u mozgu pacijenata.
Dr. Džil Bolt Tejlor (Jill Bolte Taylor), američka naučnica koja se bavi istraživanjem mozga, opisala je vlastito iskustvo hodanja po ivici života i trenutka smrti u knjizi “My Stroke of Insight“. Doživela je strašan moždani udar i to iskustvo joj je posve promenilo prioritete u životu. Kaže da je osetila neko strahopoštovanje dok je umirala koje se mešalo s blaženom euforijom.
Imala krvarenje u mozgu
Do krvarenja je došlo u levoj polutki njenog mozga, i to se širilo toliko brzo da je nakon četiri sata bilo veličine šake.
– Ulazila sam i izlazila iz svesti svojom desnom polovinom mozga. Kad sam stigla u bolnicu, krvarenje je bilo približno veličine šake u levoj polutki. Tokom jutra sam ušla u neku blaženu euforiju, svest moje desne strane mozga. A onda bih se vratila i bavila detaljima o tome kako sebi pomoći – ispričala je i dodala da je tokom te borbe za život upadala naizmjenično u nesvesno i svesno stanje tokom kojeg je znala šta se događa s njom i oko nje, ali osećanja straha nije bilo.
– Bila sam vrlo blagoslovljena. Nisam se nimalo bojala. Ležala sam tamo u blaženoj euforiji u desnoj strani mozga. Ili sam bila u levom mozgu, zaokupljena pokušajima shvatanja šta trebam učiniti da upravljam vlastitim spašavanjem – prisetila se iskustva koje joj se urezalo u pamćenje za celi život.
– Moždani udar me promenio sto odsto. Udaljilo me od verovanja da sam središte sveta i da je važno samo “ja i moje“. Celi taj krug, svest o meni kao pojedincu, nestao je, a u nedostatku fokusa na sebe prebacila sam se u svest da sam deo čovečanstva. Postala sam otvorenija, ekspanzivnija i fleksibilnija prema mogućnostima, za razliku od “evo šta želim, a ovo su koraci koje ću preduzeti da bih dobila ono što želim“. Odmakla sam se od linearnog načina gledanja na svet i svog odnosa prema njemu. Živim otvorenije prema mogućnostima onoga što može biti i što mi najbolje odgovara – rekla je.
Samrtna postelja
Kaže i kako je na samrtnoj postelji shvatila šta je zapravo važno u životu, tako da su joj danas prioriteti sasvim drugačiji nego pre moždanog udara.
– Autentično ja je deo nas za koji čvrsto verujem da se pojavljuje u poslednjih pet minuta našeg života. Kad smo na samrtnoj postelji, levi deo mozga se počinje rasipati, a mi se odmičemo od svih akumulacija i spoljnog sveta, jer to više nije vredno. Vredno je ono što smo kao ljudi i što smo svojim životima učinili da bismo pomogli drugima. Svi se suočavamo s tim i mislim da je to “sudnji dan“, ali mislim da to nije prosudba nečega što je izvan nas, to je prosudba nas samih – nastavila je.
S obzirom na to da je po neuronaučnicima sluh osetilo koje među poslednjima nestaje, a kao što kaže dr. Tejlor, blaženo iskustvo može zameniti strah od umiranja, ove bi informacije mogle biti korisne za pružanje utehe porodici i prijateljima i usmeriti ih kako da se ponašaju dok stoje uz postelju voljene osobe kojoj nije preostalo puno života, prenosi psychologytoday.com.
– Čuli smo da lekari često svedoče pozitivnim reakcijama kod pacijenata ako voljeni razgovaraju s njima u tim poslednjim trenucima. Kada je naša majka ležala na samrti, moja sestra i ja smo sedeli uz nju, držali smo je za ruku i šaputali reči utehe dok uređaj u bolnici nije pokazao ravnu liniju. Intuitivno smo pomislili da bi nas majka možda mogla čuti. Niko sa sigurnošću ne zna šta se događa dok umiremo, ali istraživanja nekih neuronaučnika pokazuju da bi naša intuicija mogla biti u pravu – ispričao je dr. Brajan E. Robinson (Bryan), američki književnik, psihoterapeut i profesor na Univerzitetu Severne Karoline.
– U poslednjim satima pre očekivane prirodne smrti mnogi ljudi ulaze u razdoblje nereagovanja kad više ne reagiraju na spoljno okruženje. Anegdotska izveštaja iz iskustava bliskih smrti obično uključuju priče o umirućoj osobi koja čuje neobične zvukove ili čuje kako je proglašavaju mrtvom. U revolucionarnoj studiji iz juna 2020. godine objavljenoj na Scientific Reports neuronaučnici su otkrili prve empirijske dokaze da neki ljudi mogu čuti šta se događa oko njih tokom te faze negiranja, nekoliko sati pre smrti – pojasnio je.
Radi se o istraživanju neuronaučnika s Univerziteta Britanske Kolumbije koji su pomoću EEG indeksa merili električnu aktivnost u mozgu pacijenata iz hospicija u bolnici St. John’s dok su bili pri svesti i kad su prestali reagovati.
Sluh poslednji “umire“
Takođe, u istraživanju su koristili i kontrolnu grupu ladih, zdravih učesnika. Pratili su reakcije mozga na tonove i otkrili da su slušni sistemi umirućih pacijenata reagovali slično kao kod mladih, zdravih ispitanika, i to samo nekoliko sati pre nego što su preminuli.
Zaključili su da “mozak koji umire reaguje na zvučne podražaje čak i tokom nesvesnog stanja te da je sluh poslednje osetilo koje ulazi u proces umiranja“. Mnogi ljudi koji su imali iskustva blizu smrti opisuju to kao osećaj strahopoštovanja ili blaženstva, kao i to da su se nevoljko vratili u svoja tela, prenosi avaz.ba.
