Psihopatija se pominje u psihijatrijskoj literaturi od 1800-ih. Međutim, najnovije izdanje Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje (poznatog kao DSM) ne navodi psihopatiju kao priznati klinički poremećaj.
Od 1950-ih, etikete su se promenile, a termini poput „sociopatski poremećaj ličnosti“ zamenjeni su antisocijalnim poremećajem ličnosti, koji koristimo danas.
Osoba sa antisocijalnim poremećajem ličnosti stalno ne poštuje prava drugih. To uključuje kršenje zakona, laganje, impulsivno ponašanje, učešće u tučama, neodgovorno ponašanje i ravnodušnost prema posledicama svojih postupaka, piše Science Alert, a prenosi N1.info.hr.
Odeljak DSM-a o antisocijalnom poremećaju ličnosti pominje osobine psihopatije (i sociopatije).
Drugim rečima, prema DSM-u, ove osobine su deo antisocijalnog poremećaja ličnosti, ali same po sebi nisu mentalni poremećaji.
Američki psihijatar Harvi Klekli dao je prvi formalni opis osobina psihopatije.
On je svoj opis zasnovao na kliničkim zapažanjima devet muških pacijenata u psihijatrijskoj bolnici.
Prepoznao je nekoliko ključnih karakteristika, uključujući površinski šarm, nepouzdanost i nedostatak kajanja ili stida.
Kanadski psiholog profesor Robert Hare je poboljšao ove karakteristike naglašavajući interpersonalne, emocionalne karakteristike i karakteristike životnog stila pored antisocijalnih ponašanja navedenih u DSM-u.
Kada spojimo sve ove podatke, možemo reći da psihopata manipuliše drugima, pokazuje površan šarm, grandiozan je i stalno vara.
Emocionalne osobine uključuju nedostatak emocija i empatije, ravnodušnost prema patnji drugih i neprihvatanje odgovornosti za posledice svog ponašanja.
Konačno, psihopatase lako dosađuje, iskorištava druge, nema ciljeve i stalno je neodgovoran u svojim postupcima.
A šta je sa sociopatom?
Termin sociopat se prvi put pojavio 1930-ih i pripisuje se američkom psihologu Džordžu Partridžu.
Akademici su često koristili termine sociopata i psihopata naizmenično. Ali neki su preferirali termin sociopata jer su smatrali da javnost ponekad brka reč psihopata sa psihozom.
„Sociopatski poremećaj ličnosti“ je bio termin koji se koristio u prvom izdanju DSM-a 1952. godine.
Ovo je bilo u skladu sa tadašnjim verovanjem da su antisocijalna ponašanja u velikoj meri proizvod društvenog okruženja i da se ponašanja procenjuju kao devijantna samo ako su prekršila društvena, zakonska i/ili kulturna pravila.
Neki od ovih ranih opisa sociopatije su više u skladu sa onim što danas nazivamo antisocijalnim poremećajem ličnosti.
Drugi se pozivaju na emocionalne karakteristike slične Kleklijevom opisu psihopata iz 1941. godine.
Ukratko, različiti ljudi su imali različite ideje o sociopatiji, a čak i danas je sociopatija manje definisana od psihopatije.
Tako da ni danas ne postoji jedinstvena definicija sociopatije. Ali generalno, njena antisocijalna ponašanja mogu biti slična onima koje vidimo kod psihopata.
Tokom decenija, termin sociopatija je izašao iz upotrebe. Od kasnih 60-ih, psihijatri su umesto toga koristili termin antisocijalni poremećaj ličnosti.
Rođen ili stvoren?
I „sociopatija“ (ono što danas nazivamo antisocijalnim poremećajem ličnosti) i psihopatija su povezane sa širokim spektrom razvojnih, bioloških i psiholoških uzroka.
Na primer, ljudi sa psihopatskim osobinama imaju određene razlike u mozgu, posebno u regionima povezanim sa emocijama, inhibicijom ponašanja i rešavanjem problema.
Takođe se čini da imaju razlike vezane za njihov nervni sistem, uključujući smanjen broj otkucaja srca.
Međutim, sociopatija i njeno antisocijalno ponašanje su proizvod nečijeg društvenog okruženja i imaju tendenciju da se javljaju u porodicama.
Ovakva ponašanja su povezana sa fizičkim zlostavljanjem i sukobima u porodici.
U opštoj populaciji, psihopatija je povezana sa zavisnošću od droga, beskućništvom i drugim poremećajima ličnosti.
Neke studije su čak pokazale da je psihopatija predviđala nepoštovanje tokom pandemije COVID-19.
Ni psihopatija ni sociopatija se ne klasifikuju kao mentalni poremećaji u formalnim psihijatrijskim dijagnostičkim priručnicima.
Obe su osobine ličnosti koje se odnose na antisocijalna ponašanja i povezane su sa određenim interpersonalnim, emocionalnim i životnim karakteristikama.
Smatra se da je psihopatija genetski, biološki i psihološki zasnovana, što nekoga dovodi u veći rizik od kršenja prava drugih ljudi.
Međutim, sociopatija je manje jasno definisana, a njena antisocijalna ponašanja su rezultat nečijeg društvenog okruženja.
Od ove dve, psihopatija ima veću korist u identifikaciji nekoga ko će najverovatnije povrediti druge.
