Jeste li i vi žrtva odugovlačenja? Pa, čini se da postoji trik koji vam omogućava da to pobedite jednom zauvek.
Ovo tvrdi Timothy A. Pychyl, profesor psihologije na kanadskom Univerzitetu Carleton i svetski stručnjak za odugovlačenje.
Prema Timothyju, to ne ovisi o lenosti, kao što obično verujemo, već o negativnim emocijama povezanim s određenim zadacima, zbog kojih ih ljudi odgađaju.
Upravo zato, izbegavamo raditi nešto, beskrajno odgađajući kako ne bismo doživeli negativne emocije raznih vrsta.
Problem je što na taj način ulazimo u začarani krug jer odugovlačenje čini da se trenutno osećamo zadovoljnima, ali odmah nakon toga izaziva osećaj krivice jer nismo dovršili ono što smo sebi zadali.
I zato, dugoročno podstiče stres, teskobu i nisko samopoštovanje.
Prema istraživanju objavljenom u časopisu Personality and Individual Differences, najbolji način da zaustavite (ili barem smanjite) odgađanje jeste da oprostite sebi.
Zapravo, studenti koji su tokom studiranja opraštali sebi i izbegavali osećaje krivice, znatno su manje odugovlačili.
Kasnije istraživanje objavljeno u časopisu Self and Identity otkrilo je da “odgađivači” u proseku imaju viši nivo stresa i niže saosećanje prema sebi.
Kako onda pobediti odugovlačenje?
Nije dovoljno biti blaži prema sebi, potrebno je pribeći kognitivnoj obradi, prema onome što je profesorka psihologije Fuschia Sirois izjavila za Science Focus.
Što to znači? Da moramo preformulisati svoje misli o aktivnosti koju ne želimo provoditi, pripisujući joj značenje.
Zapravo, kada nečemu pripisujemo veće značenja, to je kao da stvaramo vezu sa zadatkom. Posledično smanjujući negativne emocije povezane s tim.
Primer? Razmislimo o klasičnom dosadnom zadatku poput čišćenja kuće. Da bi to imalo smisla, trebali bismo razmisliti o tome koliko će nas ispunjavati imati čistu kuću.
Hoće li stvarno uspeti? Sve što trebate učiniti je probati!
