Klimatizacija je postala standard u savremenom životu, posebno u vrućim periodima, kojih je, zahvaljujući klimatskim promenama, sve više. Iako su klima uređaji za mnoge neizostavan deo svakodnevice, ima i onih koji ih izbegavaju zbog straha od potencijalnih negativnih efekata na zdravlje. Često se postavlja pitanje: Da li je klima-uređaj zdrav ili ne? Koji strahovi su opravdani, a koji ne?
Ekstremne vrućine, nakon ekstremne hladnoće, drugi su najveći uzrok smrti od vremenskih nepogoda, čak i veći od poplava. Prema istraživanju objavljenom u časopisu „The Lancet“, između 2000. i 2019. godine približno 489.000 smrtnih slučajeva godišnje se može pripisati toploti, od kojih se 45% dešava u Aziji i 36% u Evropi. Klima uređaj bukvalno spašava živote, održava telesnu temperaturu i smanjuje rizik od toplotnog udara.
Jedna od opsežnijih studija o uticaju klimatizacije na zdravlje objavljena je u časopisu „BMC Public Health“. U njemu je fokus bio na uticaju podešavanja vazduha i temperature kroz sisteme grejanja, ventilacije i klimatizacije (HVAC) na pacijente u bolnicama. HVAC sistemi su se pokazali korisnim za oporavak pacijenata, smanjujući broj slučajeva srčanog stresa, ubrzavajući oporavak i povećavajući fizičku aktivnost. Štaviše, korišćenje HVAC sistema smanjilo je smrtnost pacijenata i skratilo boravak u bolnici za pacijente sa respiratornim oboljenjima.
Harvardska škola za javno zdravlje sprovela je studiju koja je otkrila da povišene temperature u neklimatizovanim prostorijama tokom toplotnog talasa negativno utiču na kognitivne funkcije mladih zdravih osoba. Studija je pratila 44 studenta iz Masačusetsa, od kojih su neki živeli u zgradama sa klima uređajem, a drugi bez nje. Nalazi su pokazali da su učenici u zgradama bez klimatizacije imali lošije rezultate na testovima kognitivnih funkcija, uključujući vreme reakcije i radnu memoriju.
Iako klima uređaj ima mnogo prednosti, može imati i negativne efekte, posebno za osetljive osobe. Suv vazduh, koji je rezultat kondenzacije vlage iz vazduha pri hlađenju, može dovesti do isušivanja kože, očiju i sluzokože, au nekim slučajevima i do iritacije disajnih puteva. Takođe, ljudi u klimatizovanim prostorima često piju manje vode jer ne osećaju žeđ kao na visokim temperaturama, što može dovesti do dehidracije.
Redovno, dugotrajno provođenje vremena u klimatizovanim prostorima smanjuje izloženost prirodnoj toploti, pa telo ne mora da se prilagođava visokim temperaturama kao inače. Ova smanjena izloženost može smanjiti termoregulatorne sposobnosti tela i učiniti ga manje efikasnim u upravljanju toplotom kada je to potrebno.
Isto važi i za znojenje. Telo se hladi procesom znojenja, što je manje potrebno u klimatizovanim prostorima. Dugotrajno smanjenje znojenja može umanjiti sposobnost tela da koristi ovaj ključni metod hlađenja kada je u toplom okruženju. Ljudi koji nisu aklimatizovani na vrućinu imaju veću verovatnoću da dožive toplotni stres i povezane zdravstvene probleme, prenosi Večernji list.
Suv vazduh može isušiti sluznicu respiratornog trakta koja inače služi kao barijera protiv bakterija i virusa, što može povećati rizik od respiratornih infekcija. Kod ljudi sa hroničnim respiratornim bolestima, kao što su astma i hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP), isušivanje vazduha može pogoršati simptome kao što su bronhokonstrikcija i kratak dah.
Ako se klima uređaji ne održavaju pravilno, u njima se mogu nakupiti bakterije i buđ. Udisanje vazduha kontaminiranog ovim mikroorganizmima može izazvati respiratorne probleme i alergijske reakcije. Jedna od bakterijskih bolesti koja se može zaraziti od nepropisno održavanih klima uređaja je legionarska bolest koju izaziva bakterija Legionella pneumophila.
Može da se razmnožava u sistemima vode koji se koriste za hlađenje vazduha, uključujući rashladne tornjeve i sisteme za vlaženje. Kada se kontaminirana voda rasprši u vazduh kroz sisteme za klimatizaciju, bakterije se mogu udahnuti, što može dovesti do infekcije. Međutim, važno je istaći da se legionarska bolest najčešće povezuje sa velikim sistemima za klimatizaciju i vodu u zgradama kao što su hoteli, bolnice i poslovne zgrade. Mogućnost dobijanja legionarske bolesti preko uobičajenih klima uređaja za stanove znatno je manja.
Nagli prelazak iz klimatizovanih prostora na grejanje takođe može biti problem. Može izazvati bronhokonstrikciju, posebno kod ljudi sa astmom ili hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP). Hladan vazduh iz klimatizovanih prostora može da iritira disajne puteve, a zatim iznenadno izlaganje toplom vazduhu može da ih dodatno iritira, što može izazvati kašalj i otežano disanje.
Nagla promena temperature može biti stresna za kardiovaskularni sistem. Ljudi sa postojećim srčanim problemima mogu doživeti pogoršanje simptoma, kao što su bol u grudima i kratak dah. Visoke temperature povećavaju rad srca i opterećenje krvnih sudova, što može biti opasno za osobe sa hipertenzijom ili srčanim oboljenjima.
Korišćenje klima uređaja nije jeftino jer troše mnogo struje. Zbog toga će ljudi retko provetravati prostorije koje su dobro ohladili.
Nedostatak svežeg vazduha zbog nedovoljne ventilacije može dovesti do akumulacije ugljen-dioksida i drugih zagađivača, što može izazvati probleme kao što su vrtoglavica i smanjena koncentracija.
Štaviše, klima uređaji koji se ne održavaju pravilno mogu postati leglo bakterija i buđi. Udisanje vazduha kontaminiranog ovim mikroorganizmima može izazvati respiratorne probleme i alergijske reakcije. Legionarska bolest, uzrokovana bakterijom *Legionella pneumophila*, može se širiti kroz sisteme klimatizacije u velikim zgradama, iako je rizik od zaraze od uobičajenih stanskih klima uređaja mnogo manji.
Da bi se smanjili negativni efekti klimatizacije, važno je pravilno održavanje i korišćenje klima uređaja:
Redovno održavanje: Čišćenje ili zamena filtera svakih nekoliko meseci i profesionalni servis najmanje jednom godišnje smanjuju rizik od stvaranja bakterija i buđi.
Podešavanje temperature: Podešavanje temperature klima uređaja na nivo koji je samo nekoliko stepeni niži od spoljne temperature smanjuje stres za telo.
Ovlaživači vazduha: U klimatizovanim prostorijama može biti korisno ugraditi ovlaživače vazduha kako bi se sprečilo isušivanje kože i sluzokože.
Ventilacija: Obezbeđivanje dovoljnog protoka svežeg vazduha smanjuje rizik od nakupljanja štetnih gasova i poboljšava ukupan kvalitet vazduha.
Pravilan pravac vazduha: Vazduh iz klima uređaja ne bi trebalo da bude usmeren direktno na ljude kako bi se postigla ravnomernija distribucija ohlađenog vazduha.
Klimatizovane sobe uglavnom nisu štetne po zdravlje. Naprotiv, mogu biti korisni za zdravlje i mogu spasiti živote, pod uslovom da se klima uređaji pravilno koriste i održavaju. Kao i kod svih tehnologija, ključ je umerenost i pravilna upotreba. Klima uređaji, kada se koriste odgovorno, nezaobilazan su alat u borbi protiv ekstremnih vrućina i njihovih negativnih efekata na zdravlje.
