Za Srbe, kumstvo je svetinja, a evo zašto se nikad ne odbija. Kumstvo spada u duhovno srodstvo i može biti kum pri krštenju, kao duhovni otac detetu, na primer, i kum na venčanju, kao svedok stupanja dve osobe u brak.
Dobro poznatata izreka da „Kum nije dugme „, nastanila se na našim prostorima i danas se vrlo često koristi. Kada kažemo kum, prva asocijacija koja većini pada na pamet je prijatelj za ceo život, koji vas nikada neće izdati, koji će uvek biti tu za vas kao deo porodice i na koga ćete moći da se oslonite u svakom trenutku.
Jedno od verovanja glasi da ako odbijete da budete kum na venčanju, kroz život će vas pratiti nesreća i nikada nećete pronaći svoju srodnu dušu, jer ste odbili da pred Bogom i ljudima svedočite o braku dvoje ljudi.
Sujeverja poput nesreće, samoće i sličnog nisu istinita. Pogotovo što ljudi nekada zaista nisu u prilici da budu kumovi. Razlozi za to mogu biti materijalni, geografski, lični, jer neko ne može prihvatiti, na primer, zbog bolesti.
Nažalost, u današnje vreme prva pomisao kada nas neko pita da li hoćemo da budemo kum/kuma, jeste da li imamo dovoljno novca da opravdamo u potpunosti ovu ulogu u životu dragih nam ljudi.
Često se desi da čovek kuma bira prema materijalnom stanju, ne bi li tako sebi u bliskoj budućnosti pribavio korist. E, ni to nije utemeljeno u pravoslavlju. Naprotiv, to jeste greh, zato što se naša vera bazira na međusobnoj ljubavi, a ne na koristoljubivosti.
