Opevan u pesmi Đorđa Balaševića, bagrem se u Srbiji po tradiciji vezuje i za dobro i za zlo.
Dok se med od bagrema kuje u zvezde zbog odličnog ukusa i lekovitih svojstava, a miris bagrema budi sećanje na detinjstvo, o samom drvetu postoje brojna verovanja.
Ovo je tvrdo, dugovečno drvo, a bagremovi stubovi naročito su cenjeni u narodu zbog otpornosti na vlagu. Međutim, smatra se nesrećom ako se zasadi pored kuće, za šta rasadničari imaju sasvim logično objašnjenje. Žile bagrema se probijaju horizontalno kroz zemlju, a na njima svuda niču novi izdanci. Zasadite samo jedan uz temelj kuće i uskoro ćete morati da se borite sa čitavom „šumom“.
Zato se bagrem smatra invazivnom vrstom, čak i u zemljama gde je domaće drvo – na primer, u Americi. Međutim, pošto dobro podnosi sušna i siromašna zemljišta, mnogi smatraju da je on pravo drvo budućnosti.
Mada ga u Srbiji zovu „nerodom“, bagrem – zapravo – ima rod i to mahunarku, jer je srodnik grašku. Ponegde se cvet koristi za pripremu „meda“, slatke i mirišljave marmelade od belih latica.
U mnogim tradicijama se bagrem smatra svetom biljkom. Tako ga Jevreji poštuju jer je, po predanju, od njega napravljen oltar na Nojevoj barci. Nomadska plemena koja su putovala sušnim predelima Afrike su ga toliko cenila da su verovala kako će umreti svako ko mu polomi granu i to za manje do godinu dana.
Bagrem u nekim mediteranskim zemljama simbolizuje život, a negde i veliku ljubav – baš kao u pesmi Đorđa Balaševića.
