Većina roditelja deci kupuje noćne lampe od samog rođenja, što je i logično, jer decu noću hranite i presvlačite, ali, u kasnijem dobu noćne lampe bi trebalo izbaciti.
Međutim, prigušena svetla kasnije ostanu upaljena iz navike, a zapravo ne bi trebalo. Stručnjaci za spavanje ističu da se bebe rađaju sa dva straha, od pada i glasnih zvukova. Svi ostali strahovi su naučeni, a među njima je i od mraka. Zato, ukoliko naviknete dete na noćno svetlo, teško ćete ga kasnije ubediti da spava u mraku. Zapravo, svetlo definitivno remeti san.
Zašto svetlo može biti štetno
Stručnjaci navode da ono ima ogroman uticaj na san kako kod beba tako i kod odraslih. Studije su pokazale da čak i dečije noćne lampe mogu da pokrenu hormone kao što su adrenalin i kortizol koji mogu da remete san i da izazovu budnost, navodi se na sajtu „Pam nease sleep“. Efekat noćne lampe varira u zavisnosti od uzrasta deteta i koliko je osetljivo na svetlost. Dok bi malo noćno svetlo moglo da bude dobro za neku decu, za drugu ono može da bude previše stimulativno i da ih spreči da mirno spavaju. Ako primetite da se vaša beba često budi noću ili da joj je teško da zaspi, a koristite noćno svetlo, to može da bude pokazatelj da je upravo u tome problem.
Otpornost na spavanje
Noćna svetla za bebe su često bele, plave i zelene boje. Ove nijanse imaju slične talasne dužine kao i dnevna svetlost i mogu da zbune vašu bebu i da ometaju razvoj njenog cirkadijalnog ritma.
Izloženost noćnom svetlu može da dovede do problema kao što je „otpornost na spavanje“. Treba imati na umu da deca nisu kao odrasli. Njihova povećana osetljivost na svetlost može da ih učini još podložnijim disregulaciji sna i cirkadijalnog ritma.
Spavanje u mraku olakšava prirodnu proizvodnju melatonina u telu, što pomaže vašem detetu da zaspi (i što je još važnije – da spava). Ako vaše dete više voli noćno svetlo, prema mišljenju stručnjaka, mnogo bolja varijanta je da ga uključite u nekoj drugoj prostoriji i da ostavite odškrinuta vrata dečije sobe.
