Šokantno otkriće o stogodišnjacima – lekari su uočili 1 zajedničku stvar kod svih!
Najveće istraživanje o dugovečnosti otkriva ključne biomarkere za doživljavanje stote
Dok je doživljavanje stote nekada bilo prava retkost, danas postaje sve češće. Ljudi koji prelaze stotu postaju najbrže rastuća demografska grupa, udvostručujući se svakih deset godina od 1970-ih.
Pitanje kako produžiti život i očuvati vitalnost nije novo; još od Platona i Aristotela, ljudi tragaju za odgovorima. Nedavna studija objavljena u GeroScience-u donosi nova saznanja o biomarkerima kod ljudi koji dožive 90 ili više godina.
Ovo veliko istraživanje obuhvatilo je 44.000 Šveđana, praćenih 35 godina, kako bi se ispitali biomarkeri dugovečnih ljudi. Od tih učesnika, 1.224 (2,7%) je doživelo stotu, pri čemu su 85% od njih bile žene.
Istraživači su analizirali dvanaest biomarkera povezanih s upalom, metabolizmom, funkcijom jetre i bubrega, kao i potencijalnom pothranjenošću i anemijom. Mokraćna kiselina, proizvod varenja hrane, pokazala se kao ključni marker upale. Takođe su proučavali holesterol, glukozu, enzime jetre, kreatinin, gvožđe i kapacitet vezivanja gvožđa (TIBC).
Rezultati su pokazali da su stogodišnjaci imali niže nivoe glukoze, kreatinina i mokraćne kiseline u poređenju sa mlađim osobama. Dok su srednje vrednosti biomarkera bile slične, stogodišnjaci su retko imali ekstremne vrednosti.
Na primer, veoma mali broj stogodišnjaka imao je nivo glukoze iznad 6,5 mmol/L ili nivo kreatinina iznad 125 µmol/L. U poređenju s mlađim osobama, stogodišnjaci su imali manju verovatnoću da budu u ekstremnim opsegima ovih biomarkera.
Istraživanje je pokazalo da su skoro svi biomarkeri povezani sa dugovečnošću, osim dva (alat i albumin), iako su razlike bile relativno male. Na primer, oni sa najnižim nivoom mokraćne kiseline imali su 4% šanse da dožive stotu, dok su oni sa najvišim nivoom imali samo 1,5%.
Iako studija ne može da precizno odredi faktore životnog stila ili gene koji utiču na ove biomarkere, pretpostavlja se da ishrana, unos alkohola, geni i način života igraju važnu ulogu u dugovečnosti.
(nova.rs)
