Svi želimo kvalitetniji život, a jedna nova studija dokazala je da uz samo malo svakodnevnog truda možete znatno da smanjite rizik od rane smrti i da doprinesete prevenciji srčanih bolesti, moždanog udara ili nekih vrsta raka, piše ordinacija.vecernji.hr.
Jedna od deset prevremenih smrti može da bude sprečena ako izdvojite samo 75 minuta nedeljno za određene vežbe, što je oko 11 minuta dnevno.
Sa povećanjem broja nedeljnih minuta, povećavaju se i rezultati, pa bi tako, 150 minuta nedeljno bila najbolja brojka za vaše zdravlje.
Istraživanje objavljeno British Jurnal od Sports Medicine objasnilo je da je moguće izbeći čak 16% svih prevremenih uzroka smrti ukoliko prihvatimo ovakav način života.
“Bolje je raditi bilo kakvu fizičku aktivnost nego ništa”, objasnio je koautor studije dr Soren Brejdž.
Uticaj vežbanja na rizik od karcinoma i kardiovaskularnih bolesti
Istraživanje je bazirano na podacima prikupljenim od čak 30 miliona učesnika, što je istraživačima pružilo širok pogled na temu.
Ljudi koji su se pridržavali 75-minutnog vežbanja na nedeljnom nivou imali su 17% manje šanse da razviju kardiovaskularne bolesti i 7% manje šanse da razviju rak, u poređenju sa onima koji su dane provodili bez ikakvog vežbanja.
Prednosti su se povećavale u zavisnosti od povećanja minuta, pa recimo, ljudi koji su na nedeljnom nivou izdvajali čak 150 minuta za vežbanje, imali su 27% manji rizik od kardiovaskularnih oboljenja, i 12% manji rizik od raka.
Osim generalno dobrog uticaja na zdravlje, istraživači su otkrili da vežbanje ima bolji efekat na određene vrste raka – recimo rak glave, vrata, mijeloučne leukemije, mijeloma i kardije želuca, za razliku od raka pluća, jetre, endometrijuma, debelog creva ili raka dojke, na koje vežbanje, iako utiče povoljno, znatno slabije umanjuje rizik.
Međutim, beneficije su počele da opadaju kako se količina nedeljne fizičke aktivnosti povećavala. Vežbanja između 150 i 300 minuta nedeljno imala su neki manji uticaj, a bilo kakva razlika u vežbanju preko 300 minuta nedeljno bila je sasvim neizvesna, objasnili su istraživači. Samo dva minuta hoda nakon obroka pomaže u preveciji uobičajene bolesti
“To je kao zakon o smajenju prinosa”, objasnila je Keri Levi, šefica gerijatrijske medicine i direktorka Miltidisciplinarnog centra za starenje na medicinskom kampusu Univerziteta Kolorado Ančuc.
“Ta kriva mortaliteta od svih uzroka nastavlja da se spušta, a i to jednostavno nije na smrtnoj padini koju vidite na početku.”
Ova studija potvrđuje nalaze nekih drugih koji su takođe nedavno objavljeni. Recimo, jedno istraživanje otkrilo je da su viši nivoi vežbanja povezani sa nižim stopama hospitalizacije za određena stanja, kao što su dijabetes i moždani udar.
