Naučnici su otkrili da ljudi stare na molekularnom nivou u dva ubrzana naleta – prvo u 44. godini, a zatim ponovo u 60. godini.
U studiji objavljenoj u časopisu Nejčer ejdžing, naučnici sa Univerziteta Stanford i Tehnološkog univerziteta Naniang u Singapuru pratili su 108 učesnika tokom nekoliko godina kako bi posmatrali promene starenja u njihovim molekulima – RNK, proteinima i mikrobiomima učesnika. Naučnici su otkrili da se ljudsko starenje ne dešava postepeno, linearno. Umesto toga, većina molekula koje su proučavali pokazala je ubrzane, nelinearne promene u dobi od 44 i 60 godina.
Ksiaotao Šen, docent za mikrobiomsku medicinu na tehnološkom univerzitetu Naniang i vodeći autor studije, rekao je za CNN da rezultati pokazuju da „ne starimo postepeno“. Neki vremenski periodi su posebno važni za naše starenje i zdravlje, dodao je on.
Šta se sve menja u 40-im i 60-im
Na primer, sposobnost apsorbovanja kofeina značajno se smanjuje – prvo oko 40. godine i još jednom oko 60. godine. Komponente uključene u metabolizam alkohola takođe se smanjuju, posebno oko 40. godine, kaže Majkl Snajder, predsednik odeljenja za genetiku na Stanfordu i autor studije.
Snajder je dodao da, anegdotski, „ljudi često dobijaju povrede mišića i vide da njihova akumulacija masti dolazi u 40-im godinama (povezano sa metabolizmom lipida), a definitivno sarkopenija (gubitak mišića) pogađa ljude u 60-im.
Obe starosne grupe su iskusile promene u proteinima koji drže tkiva zajedno, što verovatno pomaže da se objasne promene na koži, mišićima i kardiovaskularnom sistemu, dodao je on.
Rizici od bolesti takođe rastu brže, posebno nakon 60 godina. Studija je pokazala da su ljudi stariji od 60 godina podložniji kardiovaskularnim poremećajima, problemima sa bubrezima i dijabetesu tipa 2.
Pronalaženje ovakvih obrazaca može pomoći u dijagnozi i prevenciji bolesti, navodi se u studiji, u kojoj se dodaje da su identifikovani i „klinički aktivni markeri“ koji se mogu koristiti za poboljšanje upravljanja zdravstvenom zaštitom i opšteg zdravlja starijeg dela populacije.
Treći talas starenja
Studija se fokusirala na učesnike između 25 i 75 godina u periodu od skoro dve godine. Svi učesnici su živeli u Kaliforniji, bili su zdravi i dolazili su iz različitih etničkih grupa. Svakih tri do šest meseci uzimani su im uzorci krvi, stolice, kože i brisevi nosa i usne šupljine.
Pošto se ubrzano starenje kod žena moglo pripisati menopauzi (koja je obično između 45 i 55 godina), istraživači su izvršili analizu na odvojenim skupovima podataka za muškarce i žene. Na njihovo iznenađenje, otkrili su da su rezultati slični – sugerišući da prelazna tačka oko 55 može biti uobičajena pojava za oba pola, piše CNN, a prenosi nin.rs.
„Prethodna studija istraživača u Nemačkoj i Sjedinjenim Državama otkrila je da postoji još jedan „talas“ starenja oko 75 godina, ali najnovije istraživanje nije moglo da potvrdi te nalaze zbog ograničenog starosnog raspona grupe koja je učestvovala u istraživanju“ rekao je Šen.
