Preopterećenost informacijama, kompleksnost zadataka, obaveze koje se gomilaju – čini se da u većini slučajeva naša svakodnevica podrazumeva konstantan stres i pritisak. U poslovnom svetu ovaj teret ume da bude naročito izražen i neretko nas ometa dok radimo.
Ukoliko se tome doda neki neočekivani zastoj, hitan slučaj ili kriza, neosporno je – potrebni su nam svi lični resursi da se održimo na površini i “izguramo” dan.
Da li zaista moramo (burno) reagovati na svaki izazov i trepeti konstantan pritisak na radnom mestu? Postoje li strategije i tehnike koje podstiču produktivnost i pomažu da spretno regulišemo sopstvene emocije tako da ostanemo mirni i pod kontrolom, bez obzira na stepen stresa kom smo izloženi?
U svetu uspešnih lidera i poslovnih ljudi posebna pažnja se poklanja rezilijentnosti. Kao kompetencija pouzdanih profesionalaca koji znaju šta rade, otpornost se srećom može razvijati. Ako se teško nosite sa pritiskom na poslu, ne morate nužno da promenite radno mesto da biste se osećali bolje. Naprotiv, možete se poslužiti određenim metodama za upravljanje emocijama i snaći se u svakoj situaciji koja se postavi pred vas.
Pročitajte kako da poteškoće i izazove na poslu pretvorite u lekcije o ličnoj efikasnosti.
Objektivno posmatrajte situaciju
Kada se suočite sa nedaćama, sve izgleda gore nego što zapravo jeste, tako da je važno održati zdravu perspektivu i imati objektivan pogled na stvari. Nepristrasna procena situacije i postavljanje pravih pitanja obezbediće vam da ostanete mirni, čak i u najtežim situacijama. Kada izgleda kao da nema izlaza i da ste zaista iscrpli svoju snagu zapitajte se koji je to najgori scenario koji vam se može desiti. Sledeća (iako možda strašna) ali korisna pitanja su:
- Koliko će ovo biti velika stvar za mesec dana?
- Da li postoji trajna šteta za mene u ovoj situaciji?
- Koliko je velika finansijska šteta?
- Na šta treba da se fokusiram da što više poboljšam situaciju?
Ako ste menadžer tima, ista ova pitanja eksplicitno možete postaviti i članovima svog kolektiva. Na ovaj način se blago popušta pritisak, smanjuje se stres, a fokus se usmerava na kreativnost i snalažljivost, odnosno na traženje rešenja. Kada naučite da postavljate prava pitanja, često se ispostavi da stvari i nisu tako loše kao što se na prvi pogled čini.
Čak i vrhunski lideri ponekad imaju problem da formulišu pitanja. Razlog više da se dodatno edukujete, informišete ili možda upišete na neku obuku o efikasnoj komunikaciji ili NLP trening sa akcentom na biznis koučing i kvalitetan timski rad.
Naučite da pustite stvari koje nisu pod vašom kontrolom
Često trošimo vreme i energiju pokušavajući da utičemo na stvari koje su van naše kontrole, što je u najmanju ruku nekorisno i kontraproduktivno. Ako ste se našli u situaciji koju ne možete da promenite, jednostavno pustite to i sačuvajte svoju energiju za stvari na koje možete uticati.
Što više napredujete u kompaniji, imate manje kontrole, ali, paradoksalno, veća je vaša odgovornost. Mnogi lideri pokušavaju da upravljaju čvrsto stvari koje se nikako ne mogu kontrolisati. Rezultati su i više nego jasni – veći stres i opsesivno opterećivanje poslom.
Mnogo je pametnije da se usredsredite na izgradnju pravih procesa, talenata, sposobnosti kako biste osigurali da se zadaci obavljaju na pravi način. Morate verovati ljudima sa kojima radite i ne samo to, morate imati veru u to da će zadate obaveze ispuniti na vreme.
Odredite prioritete i glavne zadatke
Kada nastupi kriza ili iskrsne vanredni problem, postoji bezbroj faktora koje treba uzeti u obzir. Da biste u ovakvim situacijama snašli i odreagovali adekvatno, od presudne je važnosti da umete da procenite šta je važno a šta treba ignorisati. Veoma lako može da se dogodi da vas preplavi količina informacija koje imate. U isto vreme, nedostatak podataka koji vam trebaju može vas “ukopati” u mestu.
Međutim, ako umete da odredite prioritete i da osvestite šta su istinski važni i hitni zadaci, a šta je samo “buka” koja vas ometa, sve postaje lakše. Možda postoji 100 faktora koje treba uzeti u obzir, a zapravo je manje od 10 bitno i može uticati na vašu odluku. U tom slučaju, zanemarite nevažne parametre. Pojednostavite svaki problem tako što ćete ka svesti na osnovne elemente i tako sačuvajte kontrolu tokom kriznih situacija.
Postavljanje ciljeva i određivanje prioriteta može takođe biti izazovno nekim ljudima. Međutim, kao što je to slučaj sa asertivnom komunikacijom i upravljanjem vremenom, radi se o veštini koja se uči. U školama neurolingvističkog programiranja kao što je Energy House organizuju se vikend obuke i NLP moduli posvećeni upravo pravilnom određivanju i postavljanju ciljeva. Na treninzima uz vođstvo sertifikovanih kouča možete naučiti kako da odredite šta vam je važno, napravite strategiju postizanja ciljeva i dosledno je se pridržavate do uspeha.
Radite svoj posao
Do visoke stope stresa i pritiska na radnom mestu neretko dolazi i zato što dobar deo vremena provodite radeći tuđ posao. Bilo da je reč o lošoj organizaciji vremena, neadekvatnoj podeli obaveza ili jednostavno o neodogovornim kolegama koji izbegavaju svoje zadatke, vrlo lako se može desiti da umesto svog obavljate poslove drugih ljudi.
U redu je s vremena na vreme “uskočiti” i završiti sve što je potrebno da bi firma radila nesmetano kada kolege iz nekog razloga ne postižu. Međutim, ako se to pretvori u praksu, posledice neće biti baš dobre po vas. Dok se preterano angažujte za druge kolege, oni neće osećati nikakav pritisak da rade, a još manje da rastu i razvijaju se. Postaju slabi i zavisni, a tim uvek ostaje osrednji.
Pročitajte i: Četvorodnevna radna nedelja – šta o tome misle poslodavci u Srbiji.
Obavljanje tuđeg posla oduzima dragoceno vreme koje ste mogli uložiti u svoj rad. Vaši će se radni zadaci gomilati i na kraju, radićete ih umorni i pod mnogo većim stresom.
Posedovanje otpornosti da se izdrži pritisak u bilo kojim okolnostima zahteva disciplinu i posvećenost. Zato naučite da kažete ne stvarima koje će odvratiti vaš tim od pružanja najveće vrednosti, otpustite stvari koje ne možete da kontrolišete i održavajte zdravu perspektivu u svemu što radite. Imajte na umu i to da se karijera ne razvija u okviru dve – tri godine, već decenijama. Rano izgrađivanje pravih navika će vam omogućiti da postignete uspehe kojima težite.
