Ako ste ikada bili u situaciji da treba da doneste tešku odluku i da prosto ne znate kako da do nje dođete – ova četiri pitanja će vam sledeći put pomoći da krenete u pravom smeru.
Pri tome ne pričamo samo o odlukama koji se tiču posla, finansija ili određivanja rizičnih ulaganja – ne, ovo su pitanja koja sebi treba da postavite o čemu god da se radi, prenosi Sensa.
Evo četiri pitanja koja apsolutno morate postaviti pre nego što donesete bilo kakvu tešku odluku:
1. Šta bih savetovao nekome koga volim?
U idealnom svetu zdravih umova i otvorenih srca, voleli bismo sebe koliko volimo svoju decu i svoje muževe. Ali ako se pomalo mučite sa idejom ljubavi prema sebi, pokušajte da pogledate situacije iz drugog ugla:
Šta ako je neko koga volim bio u ovoj situaciji — poput moje sestre, najbolje prijateljice ili majke?
Da li bih želeo da ta osoba bude u ovoj situaciji?
Koji bih ja imala savet za nju?
2. Šta bih želeo da moja deca rade?
Za roditelje je ovo posebno očigledno kada gledaju kroz ovo specifično sočivo. Naša deca nas posmatraju, upijaju naše ponašanje i izbore kao svoj „normalan“ program. Kakav primer želimo da damo? Šta biste želeli da vaše dete uradi u ovoj situaciji?
3. Da sam ja glavni lik u priči, šta bi taj lik uradio?
Da je vaš život knjiga ili film, a vi ga gledate kao posmatrač, šta bi vaš lik sledeće uradio? Vaš život je u haosu i bili ste zatrpani izazovima i preprekama (kao skoro svaki lik) – šta sada?Šta čini dobru priču? Priču koju biste sa ponosom ispričali drugima? Šta bi HEROINA — snažna, hrabra, ZANIMLJIVA heroina — uradila u vašoj situaciji?
Koje je sledeće poglavlje?
4. Da li ovaj izbor donosite iz ljubavi ili straha?
Kopajte duboko. Analizirajte. Odgovor bi mogao da vas iznenadi.
Da li ste fokusirani na ono što ćete dobiti ili šta ćete izgubiti?
Da li vas motiviše inspiracija mogućnosti ili strah od nepoznatog? Strah od promena? Strah od neuspeha?
Da li ostajete u vezi iz ljubavi prema svom partneru/detetu/sebi ili iz straha da ćete ga pustiti?
Ljubav nas pokreće napred i ispunjava naša srca. Strah nas drži u mesti i stagniramo.
To ne znači da ova pitanja olakšavaju teške odluke ili da ćemo odmah znati šta da radimo. Ali tako malo pomalo pomerajući naše perspektive, možemo početi da se krećemo u jednom ili drugom pravcu.
