Više i ne razmišljamo o tome jer znamo da je telesna temperatura do 37 stepeni normalna, a kada smo bolesni da je ona preko te vrednosti, i tako je već 150 godina. Ali, nove studije sugerišu druge vrednosti.
Ovaj standard od 37 stepeni je predložio još nemački lekar Karl Vunderlih u 19. veku. On je prikupio podatke od milion merenja koje je odradilo 25.000 osoba i otkrio je da se opseg temperature (kada su oni bili zdravi) kretao od 36,22 do 37,5 stepeni.
Utvrđena vrednost od 37 stepeni je bila aritmetička sredina svih merenja koje je odradio. On je tada utvrdio još jednu granicu, odnosno temperaturu nakon koje se smatra da osoba ima temperaturu i postavio je na 38 stepeni.
150 godina stara vrednost
Međutim, nova studija, u kojoj su analizirani podaci o telesnoj temperaturi više od 126.000 osoba između 2008. i 2017. godine, dovela je u pitanje ovu 150 godina staru vrednost.
Istraživanje je otkrilo da je prosečna temperatura ljudskog tela 36,6 stepeni, što predstavlja značajno odstupanje od ranijeg standarda.
Na očitavanje temperature utiče nekoliko faktora
Zašto postoji ova razlika je veliko pitanje i ima li to bilo kakve implikacije za dijagnostikovanje infekcija i njihovo lečenje? Deo istraživača smatra da se razlika može pripisati neskladu u merenju između metoda koje koristio doktor Vunderlih i savremene medicinske prakse. Na primer, poznato je da je doktor Vunderlih koristio termometre dužine stopala ispod pazuha da bi izmerio temperaturu, što može dati drugačije rezultate u poređenju s današnjim, modernim načinima merenja telesne temperature.
Uz to, na očitavanje telesne temperature takođe može uticati nekoliko faktora, kao što su lokacija merenja, doba dana, uslovi okoline i nedavna konzumacija hrane ili pića. Tačnost očitavanja temperature može varirati od termometra do termometra, u zavisnosti od njihove kalibracije. Sve to može uticati na razlike u ovim merenjima i mnogi naučnici upravo njih smatraju odgovornima.
Hladimo li se?
Nasuprot tome, neki stručnjaci tvrde da su ljudi zaista postali hladniji u poslednjem stoleću. Postoji studija o telesnoj temperaturi koja tvrdi da je napredak u zdravstvenoj zaštiti i ukupnom zdravlju doprineo ovom trendu. Poboljšano lečenje infekcija, poboljšana stomatološka nega i razvoj lekova kao što su statini i nesteroidni antiinflamatorni lekovi su možda smanjili učestalost niskog stepena, a zatim snizili prosečnu temperaturu.
Naučnici se slažu da 37 stepeni više ne treba smatrati standardom za temperaturu ljudskog tela, piše Informer.
