Verovatno ste nekada čuli za drvo sreće, a možda ste ga i videli u nekoj bašti jer vam je pažnju privukao njegov neobični izgled. Saznajte sve o ovoj neobičnoj biljci i kako je i vi možete imati u svojoj bašti!
Albizia julibrissin je listopadno drvo iz familije Fabaceae, koje prirodno raste u jugozapadnoj i istočnoj Aziji i Africi.
Latinsko ime potiče od prezimena italijanskog plemića Filipa Dela Albicija koji je doneo ovu vrstu u Evropu sredinom 18. veka, dok drugi deo naziva dolazi od persijskih reči “gul” i “abrisham” što bi u prevodu značilo “svileni cvet”.
Raste kao veći žbun ili manje drvo do 10 do 15 metara visine u prirodnom okruženju sa dekorativnom, kišobranastom krošnjom. Brzo raste i ima različite nazive u narodu, poput Persijskog drveta svile, Drveta svile i Mimoze.
Karakterističan izgled listova interesantne filigrantske strukture i nežni, paperjasti roze-ljubičasti cvetovi koji podsećaju na pahuljice i javljaju se od juna do septembra čine ovo drvo jednim od najzastupljenijih u pejzažnoj arhitekturi.
Interesantno je da se listovi skupljaju noću i kada je oblačno, kao i na dodir. Na jesen dobijaju žutu boju. Dekorativnim se smatraju i plodovi koji su u vidu mahuna veličine od 12 do 18 cm tamno smeđe boje koje se i zimi zadržavaju na drvetu.
Prelepo egzotično drvo danas uspeva i kod nas, kao vrlo izdržljiva vrsta koja može da podnese i niske zimske temperature, ali je ipak poželjno saditi je na mestima zaštićenim od mraza ili obezbediti odgovarajuću zaštitu tokom zime. Dobro podnosi visoke letnje temperature, pa dobro uspeva u gradskim uslovima.
Nije posebno zahtevna kada je u pitanju zemljište, može podjednako dobro da uspeva na peskovitim i glinovitim zemljištima, ali bi trebalo izbegavati ekstremno kiselu ili baznu podlogu.
Najbolje se razvija na osunčanim položajima, mada može da podnese i blagu senku. Otporna je na vetar i aerozagađenje, pa može da raste i u gradovima.
