Koliko god vam se činilo da ste imali bezbrižno detinjstvo, znajte da nije tako. Lepe stvari se pamte, a ružne po pravilu potiskuju. A sve što je jednom potisnuto jednom se vrati na površinu.
Gde se nalazi povređeno unutrašnje dete u vama?
Sigurno ste u detinjstvu prisustvovali situacijama koje su vas povredile, ali ih se nakon mnogo godina ni ne sećate Verovatno mislite da je sve to ostalo u prošlosti i da ste preboleli.
Međutim, sada u zrelom dobu, koleno je zaraslo, ali ostali su ožiljci koje drugi ne vide. Dvadeset ili trideset godina kasnije vaš unutrašnji petogodišnjak i dalje vodi borbu u vama. Uprkos tome što se događaja jedva sećate, ne možete da zaboravite osećaj posramljenosti, ljutnje i bola.
Da li je vašem povređenom detetu potrebno isceljenje?
Mnoge situacije mogu da aktiviraju povređeno unutrašnje dete u vama. Nemoguće je nabrojati sve okolnosti koje su izazvale traumu. Međutim, vi sami možete da prepoznate posledice i znakove da je vašem unutrašnjem detetu potrebno isceljenje. Ukoliko kod sebe primećujete određene obrasce ponašanja, možda su za to krive neisceljene rane iz detinjstva. Frustracija i razdražljivost; izlivi besa ili izgovaranje nečega što ne mislite; nisko samopoštovanje; jak unutrašnji kritičar; osećaj da vas niko ne razume.
Znak da je vaše unutrašnje dete povređeno možete pronaći u vezama i odnosima sa drugim ljudima. Često se javljaju teškoće u izražavanju osećanja, strah od napuštanja ili problem sa posvećenošću, zatim problemi u postavljanju granica i ili izražavanju potreba. Ovi obrasci ponašanja stvaraju začarane krugove bliskosti i udaljavanja kako sa partnerom, tako i sa drugim važnim osobama u vašem životu, otkriva Ana Ranković Akademy.
Povežite se sa detetom u sebi
Kada počnete da radite na povezivanju sa svojim unutrašnjim detetom i na njegovom isceljenju, počinjete i da se emocionalno i mentalno vraćate u prošlost. Možete da iz perspektive odrasle osobe razumete kako se oseća vaše unutrašnje dete. Počećete da raspetljavate mehanizme suočavanja koje ste stvorili kako biste sebe zaštitili od sličnih trauma.
Jedan od načina koji pokazuje da vaša namera da prigrlite dete u sebi uspeva jeste plač kao emocionalni odgovor. Plakanje u samoći bez nekog naročitog razloga početak je prihvatanja i priznavanja emocionalnog naboja.
Suze koje na ovaj način prolijete nisu suze odrasle osobe, već suze koje niste isplakali kada ste bili deca. One predstavljaju zaustavljenu i nepokretnu energiju. Kada pustite suze, osetićete da se vraćate u tokove sadašnjosti. Ovakav emocionalni odgovor znači da je energetska veza između odraslog i dečijeg Ja ponovo uspostavljena.
Kako početi sa jačanjem odraslog Ja
Za početak, potrebno je da verujete da većina problema koje imate proističe iz povređenog deteta u vama. Zbog toga je ključno stvoriti kod sebe naviku da svaki problem zbog kojeg patite analizirate polazeći od svog povređenog deteta, njegovih uverenja i njegovih zaštitnih strategija. Ono što je sigurno je da se ne možete vratiti u prošlost, ali možete da se oslobodite njenog stiska i da promenite posledice i traume zbog nekih događaja.
Razjasnite sebi da osećanja koja potiču iz vašeg unutrašnjeg deteta odražavaju jednu pogrešnu stvarnost. Prepoznajte pravo osećanje tako što ćete se konsultovati sa svojim umom, dakle sa svojim odraslim Ja. Ono uvek zna odgovor.
Korak po korak do isceljenja unutrašnjeg deteta
Slušajte sebe i brinite o sopstvenim potrebama. Kada osetite da se vaše ranjeno unutrašnje dete uznemirava, postupite onako kako biste želeli da je postupio neko dok ste zaista bili dete.
Time što prihvatate ovaj deo vaše ličnosti, postajete celi. Povređeno unutrašnje dete koje živi u senci, pronaći će svoju sigurnost i zaštitu u vama.
