Budući da krpelji mogu da budu vrlo opasni, važno je znati kako ih pravilno izvaditi kad se zakače za kožu
Doktorka Katarina Bajec kaže da nije svaki krpelj zaražen, tako da samim tim nije svaki krpelj ni opasan.
Dodaje da postoje krpelji koji prenose mikrob koji se zove borelija burgdorferi, a izaziva lajmsku bolest, koja je jedna od ozbiljnih komplikacija koju može da izazove ujed krpelja.
„Krpelji su sastavni deo prirode, pa ako boravimo duže vreme u njoj, a naročito ako nisu zaštićeni ekstremiteti, može da dođe do toga da se krpelj zakači za kožu. On se tada hrani našom krvlju i ukoliko je on zaražen borelijom, on nju najpre otpušta lokalno, na nivou kože, a potom ta borelija ulazi u krv i na taj način dospeva do svih organa i može da dovede do nastanka lajmske bolesti“, rekla je Bajec gostujući u jutarnjem programu televizije Nova S.
Prema statistici, u Beogradu se nalazi od 30 do 40 odsto zaraženih krpelja.
Zato, dodaje doktorka, je važno da, ako vas ujede krpelj što pre odete kod lekara, jer je vrlo bitno koliko je taj krpelj vremenski prisutan u koži. Ako je to manje od 36 sati, to je u redu, a ako je duže od toga, onda može da bude potencijalno opasno.
Nakon svakog boravka u prirodi pregledajte kožu, kako biste videli da li postoji neka nova crna tačkica, koja je sumnja na krpelja.
Najbolji način za vađenje krpelja
Bajec kaže da su neka narodna verovanja o načinima uklanjanja krpelja, poput benzina ili „smera suprotnom kazaljki na satu“, pogrešna i da bi to samo pogoršalo situaciju.
Kada nismo blizu lekara ili ne možemo da dođemo do njega, taj krpelj treba što pre da se izvadi, ali onda treba znati i kako se to radi.
„Prvo je važno kakvu bi pincetu trebalo izabrati. Najpogodnija pinceta za vađenje krpelja je ona koja ima špicasti vrh. Pincetom bi trebalo doći ispod krpelja, odnosno da se ona osloni na kožu.
Zatim se snažnim pokretom povuče na gore – nema uvrtanja i laganog vađenja u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Nakon toga se to područje dezinfikuje, a pre vađenja je važno dezinfikovati i samu pincetu“, objašnjava.
Kada se to uradi, idealno je poslati krpelja na analizu kako bi se videlo da li je zaražen, jer u zavisnosti od toga se daje određena antibiotska terapija, poput one koja sprečava nastanak lajmske bolesti.
„Ako se ispostavi da krpelj nije zaražen, a u koži je bio manje od 36 sati, nastavlja se sa praćenjem stanja pacijenta, ali se ne daje terapija. Ukoliko sami izvadimo krpelja, trebalo bi se svakako javiti lekaru, koji će sledećih 30 ili 40 dana pratiti mesto na koži gde je bio krpelj. Jedan od prvih simptoma lajmske bolesti je eritem (crvenilo na koži), koji izgleda kao meta za pikado i ukoliko to primetite, obavezno se javite lekaru. Takođe je potrebno uraditi isto ako se osete bilo kakve tegobe, poput bola u mišićima, malaksalosti, temperature“, naglašava.
Radi se na uništavanju komaraca koji prenose denga virus
Katarina Bajec kaže da je u Srbiji groznica Zapadnog Nila najčešći problem koji komarci mogu da izazovu.
Dodaje da ona u 80 odsto slučajeva prolazi potpuno asimptomatski, ali u određenom procentu zaista može da izazove tegobe poput povišene temperature, kašlja, slabosti, a u nekim ozbiljnijim slučajevima može da izazove zapaljenje mozga, odnosno encefalitis, koji može da bude i fatalan.
„Jedna studija, objavljena u prestižnom časopisu Lanset, sprovodi se u tropskim krajevima, a cilj joj je da spreči denga groznicu koja može biti izazvana ujedom. Oni u toj studiji komarce inficiraju bakterijom volbahija, koja uništava komarce koji su prenosioci denga virusa. U pitanju je svetski projekat, u kom delimično učestvuje i SZO“, zaključila je doktorka, piše N1.
