Sveti Jovan Zlatousti, čiji su praznik vernici SPC obeležili 26. novembra, izneo je, po mnogima, najduhovnije i najtačnije tumačenje četrdesetodnevnog Božićnog posta, navodeći da se tokom tih nedelja posti ne samo stomakom, već i očima, ušima, rukama i nogama…
Pravoslavni vernici se Božićnim postom, koji je počeo 28. novembra i traje 40 dana – do Badnjeg dana, 6. januara, pripremaju za proslavu jednog od najvećih hrišćanskih praznika – Božića, te nije na odmet podsetiti se kazivanja Svetog Jovana Zlatoustog o važnosti posta. Ovaj svetac se smatra najvećim tumačem Svetog pisma, najboljim hrišćanskim besednikom, učiteljem hrišćanskog života…
Svetitelj u ovoj priči naglašava da post ne predstavlja samo odlaganje telesnih užitaka, već nastojanje da u toku tog odricanja svoje misli pročistimo podjednako kao i naša dela i telo.
Njegova beseda ističe da ne treba da krademo, poželimo tuđe, ogovaramo i svoj duhovni mir na taj način očuvamo neokaljanim.
„Kažeš da postiš.
Uveri me u to svojim delima.
A koja su to dela?
Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju.
Ako se nađeš sa neprijateljem svojim, izmiri se sa njim.
Vidiš li na ulici neko lepo lice, odvrati svoj pogled od njega.
Dakle, ne samo da postiš stomakom, već i očima i sluhom, i rukama i nogama i svim udovima tela.
Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe.
Noge neka poste tako što neće hodati putevima greha.
Oči neka poste tako što strasno neće posmatrati lepa lica niti u zavisti gledati na dobra drugih ljudi.
Kažeš da ne jedeš meso.
Ali, čuvaj se da ne gutaš pohotljivo očima ono što vidiš oko sebe.
Posti i sluhom svojim ne slušajući ogovaranja i spletke.
Ustima i jezikom svojim posti i uzdržavaj se od ružnih reči i šala.
Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje?“.
Božićni post – pravila
Božićni post koji traje četrdeset dana nije tako strog kao Veliki Post. Počinje 15/28 novembra, a završava 24. decembra/6. januara. U toku celog ovoga posta ne jedemo meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste „na vodi“. Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak.
Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strože, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti „na vodi“. Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi“. Veoma je važno da pravoslavni hrišćani koji žive u zemljama u kojima se novogodišnji praznici slave po novom kalendaru i padaju u vreme Božićnog posta, ne prekidaju post, već da Novu Godinu proslavljaju kada ona dođe po pravoslavnom kalendaru, poštujući tradiciju svojih predaka i crkvena pravila, navodi se u Vodiču kroz pravoslavlje.
Napominje se i da pravi post ima dve strane: telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdražavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju sviju evanđelskih vrlina. „Stoga, Sveti Vasilije Veliki opominje: Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanju od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela“.
(religija.rs)
