Sposobnost da kontrolišete svoje emocije i pod pritiskom ostanete smireni, direktno utiče i na vaše rezultate. A stres i anksioznost koju on uzrokuje su zapravo neophodne emocije. Štaviše, aktivnosti našeg mozga su najizraženije kada se javi umereni nivo stresa. I sve dok je stres kratkotrajan, bezopasan je.
Uspešni ljudi imaju uvežbane tehnike za izbegavanje i nošenje sa stresom kojima smanjuju nivo nervoze bez obzira šta se oko njih dešavalo. Time skraćuju trajanje ovakvih situacija i ne dozvoljavaju da se na duže staze razvije stresna situacija.
Cene ono što imaju
Vreme koje odvojite kako bi cenili ono što imate nije samo stvar koju treba što češće raditi. Zadovoljstvo koje osetite popraviće vam raspoloženje, a time će se smanjiti kortizol – hormon koji izaziva stres i to za 23%.
Izbegavaju pitanje „Šta bi bilo kad bi bilo“
Ovakva pitanja koja postavljate sebi samo dodaju ulje na vatru i pojačavaju brigu. Stvari se mogu odvijati na milion različitih načina i briga o svakoj od mogućnosti samo utiče na to da imate manje vremena da se fokusirate na smanjenje stresa i njegovo kontrolisanje.
Misle pozitivno
Pozitivne misli i fokusiranje mozga na nešto potpuno bezazleno odmah umanjuju stres. Kada stvari idu dobro i sjajno ste raspoloženi, to je relativno lako. Ali kada vam um napune negativne misli, pravi je izazov razmišljati pozitivno. Zbog toga tada treba da počnete da razmišljate o tome kako ste proveli dan i o jednoj dobroj stvari koja se dogodila, bez obzira koliko mala i bezazlena ona bila. Setite se nečeg lepog iz prethodnog dana, nedelje ili meseca ili nečega čemu se radujete u budućnosti. Najbitnije je razmišljati o nečemu pozitivnom kako bi preusmerili svoje negativne misli.
Isključuju se
Stres možete kontrolisati i kada se na neko vreme jednostavno isključite od svega. Isključite telefon i ostale uređaje, ne čitajte mejlove i poruke kada niste na radnom mestu, uživajte u vremenu u prirodi bez ikakvih ometanja i videćete koliko će vam značiti ti trenuci provedeni bez stresa.
Ako vas ipak plaši nagli prekid komunikacije preko modernih uređaja, pokušajte najpre onda kada znate da vas neće kontaktirati, recimo nedeljom ujutru. Kako se budete privikavali na tehnološku tišinu, postepeno povećavajte vreme koje provodite isključeni.
Ograničavaju unos kofeina
Kofein aktivira oslobađanje adrenalina i poziva organizam na akciju uvodeći ga u situaciju „bori se ili beži“,. To je mehanizam preživljavanja koji uzrokuje borbu ili beg kada se suočimo sa pretnjom. Ta situacija „bori se ili beži“ zbog brže reakcije nadvladava racionalno razmišljanje, što je sjajno kada vas juri medved, ali ne i kada morate učtivo da odgovorite ne mejl. Kada je povećan nivo stresa i u organizam još unesete i kofein, emocije prevladavaju nad ponašanjem, i to nije nimalo naivno, naročito ako se taj proces stalno ponavlja.
Spavaju
Kada spavate, vaš mozak se bukvalno ponovo puni, premotava događaje iz tog dana, stvara sećanja i skladišti ih ili ih odbacuje, kako bi se vi probudili odmorni i bezbrižni. A kada ne odspavate dovoljno, samokontrola, koncentracija i pamćenje su umanjeni. Nedostatak sna uzrokuje i povišeni nivo hormona stresa, čak i kada niste pod stresom. Iako vam se čini da zbog posla nemate vremena za spavanje, dobar san je ključ da sav posao držite pod kontrolom.
Nisu pesimisti
Što više gajite negativne misli, to im više snage dajete. Ako zateknete sebe da počnete da verujete u negativne i pesimistične misli, jednostavno se zaustavite i istog trenutka ih zapišite. Kada usporite taj tok negativnog razmišljanja, počećete racionalnije i trezvenije da mislite. Kada pesimistične misli prihvatite kao takve, a ne kao činjenice, tada ćete moći da pobegnete od negativnog ciklusa i usmerite se na pozitivne stvari.
Menjaju pogled na svet
Stres i briga utiču na iskrivljeni pogled na događaje. Lako je misliti da su nerealni rokovi, nezadovoljni šefovi ili gužve u saobraćaju razlozi zbog kojih ste stalno pod stresom. Te okolnosti ne možete da kontrolišete, ali svoj odgovor na njih i te kako možete. Tako da pre nego što provedete još jedan minut brinući o njima, sagledajte te situacije iz druge perspektive. Jedan od načina da prekinete tok negativnih misli je da napravite listu stvari koje ne štimaju. Verovatno ćete se setiti samo nekih, ne svih, i sve će se učiniti manje stresnim nego što se to isprva činilo.
Dišu
Ako osetite da ste pod stresom, odvojite minut i fokusirajte se na disanje. Zatvorite vrata, otklonite sve što vas ometa i jednostavno sednite i dišite. Cilj je da to vreme provedete samo dišući i sprečite da vam misli lutaju. To možda zvuči jednostavno, ali nije lako izdržati duže od minuta ili dva. Zbog toga najpre možete brojati svaki udisaj i izdisaj do 20, a onda ponovo počnite od jedan. Ne brinite ako se zabrojite, uvek možete početi iz početka.
Prihvataju svu moguću podršku
Kako bi se smirili i bili što produktivniji, morate prihvatiti činjenicu da ne možete da sve obavite sami. Ako vam je potrebna pomoć, ne ustručavajte se da je potražite. Prepoznajte one koji su spremni da urade sve kako bi vam posao olakšali i koji će vam pružiti podršku na svakom zadatku. Nešto tako jednostavno kao što je razgovor, ponekad će pomoći da se oslobodite anksioznosti i stresa i stvari sagledate iz drugog ugla. Drugi će vam ukazati na rešenje problema jer oni nisu u tu situaciju emotivno uključeni.
