Luci Dovland, medicinska sestra u britanskoj organizaciji Marie Curie za negu na kraju života, ima dugogodišnje iskustvo u radu sa pacijentima u njihovim poslednjim trenucima. Istraživanja pokazuju da 58% ljudi izbegava da priča o smrti jer je smatra tabu temom, više nego o finansijama, veri ili politici. Ali suočavanje sa gubitkom voljenih može postati manje zastrašujuće kada shvatimo šta da očekujemo. Lusi deli pet uobičajenih, ali manje poznatih činjenica koje mogu pomoći u razumevanju procesa umiranja, piše Metro.
Smrtno zveckanje: Često se javlja tokom poslednjih dana ili sati života kada disanje postaje bučno zbog nakupljanja sluzi u disajnim putevima. Iako zvuk ume da bude neprijatan za prisutne, Lusi ističe da pacijent toga obično nije svestan ili oseća bol.
Završni talas energije: Neki pacijenti doživljavaju „nalet energije“ u poslednjim trenucima – jedu, razgovaraju i čak izgleda da „ozdravljaju“. Ovo može ostaviti utisak poboljšanja, ali se često dešava danima ili satima pre smrti, što može biti emocionalno zahtevno za porodicu.
Terminalna agitacija: Neki pacijenti postaju nemirni i uznemireni, teško se opuštaju, pokušavaju da ustanu ili lutaju. Održavanje prijatnog okruženja, nežni razgovori i dodiri mogu im pomoći da pronađu mir.
Promene na koži: Kako se cirkulacija usporava, udovi mogu postati hladniji, a kod osoba svetlije puti koža može poprimiti plavkasti ton. Kod ljudi sa tamnijom kožom, promena može biti primetna na usnama, obrazima i unutrašnjoj strani usta.
Gubitak apetita: U poslednjim nedeljama života, apetit se prirodno smanjuje. Ponekad pacijenti uopšte ne žele da jedu, što je, iako često uznemirujuće za porodicu, sasvim normalno.
Lusi naglašava da je svako iskustvo umiranja jedinstveno i preporučuje da se potraži pomoć ako postoji zabrinutost za voljenu osobu. Terapija lekovima se može prilagoditi kako bi se ublažili simptomi i pružila dodatna podrška.
