Mnogo smo tokom života „naučili“ od roditelja, baka i deka, prijatelja, pa i baka iz komšiluka. Sve ove narodne mudrosti, male trikove, savete i pravila vezana za kuću i kuvanje smo usvajali malo po malo, uvereni da su naši postupci potpuno ispravni. Međutim, da li je sasvim tačno da rerna mora uvek da bude zagrejana pre postavljanja pleha ili da je dovoljno da se od starog hleba odseku samo buđavi delovi?
Odgovore su dali naučnici sa Univerziteta u Bonu, koji su se u okviru projekta „Kuhinja sa mozgom” detaljnije bavili mitovima o kuvanju. Izdvajamo neke od njih.
Prethodno zagrevanje rerne
Predlog da treba svaki put prethodno zagrejati rernu nije sasvim tačan. Za brzo pripremljenu hranu, kao što su pomfrit, pica ili peciva, prethodno zagrevanje rerne jednostavno troši nepotrebnu energiju. Iako proizvođači pećnica u uputstvima vole da navedu prethodno zagrevanje rerne, razlog leži u činjenici da se jedino tako može približno garantovati vreme potrebno za svaki obrok u rerni. Međutim, prethodno zagrevanje ima smisla samo za kratko testo ili jednako delikatna peciva.
Voće i povrće u frižideru
Ponekad se ne preporučuje čuvanje svežeg voća i povrća u frižideru. Agrumi kao što su pomorandže, mandarine ili grejpfrut, kao i egzotično voće poput ananasa ili manga, prilično su osetljivi na hladnoću. Među povrćem osetljivim na hladnoću smatraju se krastavci, paradajz, paprika, tikvice i patlidžani. S druge strane, sveže bobice mogu trajati jedan do dva dana duže ako se čuvaju pokrivene u frižideru.
Čišćenje frižidera
Mnogi od nas osećaju obavezu da čiste frižider samo tokom godišnjeg generalnog čišćenja. Međutim, ne preporučuje se čišćenje frižidera jednom mesečno, kako bi se sprečilo širenje mikroorganizama.
Pravilo pet sekundi
Koliko puta vam je gumeni medved, keks, parče hleba ili ćevap pao na pod, a vi ste sa osmehom izbrojali do pet i podigli ga i zagrizli? Ili ste je dali svom detetu, uvereni da je komad hrane ostao čist i jestiv u magičnom periodu od pet sekundi? Naučnici ističu da u ovom slučaju nije odlučujući period u kome je hrana bila na podu, već priroda zemljišta i hrane. Naime, ako je suva hrana pala na suv i čist pod, ona je i dalje jestiva, ali ako je pala na prljav tepih, blatnjavu stazu, baru ili šljunak, treba je baciti. Isto važi i ako je u pitanju hrana koja sadrži mnogo vode ili je lepljiva, poput voća, pa čak i ako sadrži pljuvačku, jer vlaga upija klice već pri prvom kontaktu.
Buđava hrana
Buđavu hranu treba odmah baciti! Hrana se pokvari čim se na njoj pojavi buđ, bez obzira da li je to mali deo na kori hleba ili vrh tegle za džem. Te vidljive mrlje su samo spoljašnji znaci, dok se toksini šire unutar kontaminirane hrane.
