Nežna lepotica hrizantema u našoj kulturi simbolizuje život, smrt i žaljenje, ali i veliku snagu koja je potrebna kako bismo preboljeli gubitak voljenje osobe, baš kao što su njezine latice dovoljno snažne da prežive niske temperature.
Hrizantema (Chrysanthemum) je rod s tridesetak višegodišnjih cvetnica iz porodice glavočika. S obzirom na to da u našim krajevima cveta u novembru i zaštitno je cveće tog meseca, ljudi su je počeli nositi voljenima na grob.
Njeni raznobojni cvetovi šire poruku da početak zime može biti obeležen lepotom, a ne samo negativnim osećajima koje hladnoća i sivilo na prvu donose u naše živote.
Ovaj je snažni, a istovremeno nežni cvet sa zagrobnim životom povezan još od antike. Stari Grci su verovali da ih štiti od zlih duhova pa su ih postavljali na grobove svojih najmilijih. Ipak, smatrali su da se jednom posađena hrizantema više ne sme ubrati s groba jer će tada osobu doživotno pratiti nesreća, prenosi Zadovoljna.hr.
Ako ste se ikada zapitali kako je nastala ova raširena tradicija i kako se stvorio odnos između poslednjih počivališta i hrizantema, radi se o takoreći slučajnosti od pre više od 100 godina.
Sve je počelo 1919. godine u Francuskoj, odnosno, godinu dana nakon prve godišnjice Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Tadašnji predsednik Remon Poenkare naredio je da se položi cveće na grobove preminulih u ratu. S obzirom na to da su hrizanteme u to vreme bile jedne od retkih cvetova u cvatu, položili su 30 hiljada hrizantema i tako se rodila ova tradicija.
U SAD-u hrizanteme nisu poveze sa grobovima voljenih, već se često mogu videti na venčanjima, dok su u Australiji tradicionalni poklon za Majčin dan. Zlatni cvet, kako bukvalno možemo prevesti Chrysanthemum, tako je nazvao švedski botaničar Karl Linaeus još u 17. veku.
Hrizantema dolazi u celoj paleti predivnih boja, koje takođe utiču na simboliku. Na primer, dobijete li na poklon crvenu hrizantemu, to je jasan izraz ljubavi. Žuta hrizantema označava žaljenje, a bela je simbol odanosti i predanosti osobi kojoj se daje.
