Kako se bliži sezona prehlade i gripa i dani postaju sve hladniji, ljudi sve češće borave u zatvorenim prostorijama omogućavajući respiratornim bolestima lakše širenje. Sezona gripa naime počinje već u oktobru, a svoj vrhunac doseže između decembra i januara, ali osim nje u ovim je mesecima aktualno i još nekoliko respiratornih virusa i naravno, COVID virus, a većina ih uzrokuju simptome slične prehladi. Zbog toga je nekoliko lekara za HuffPost ispričalo šta oni rade, a šta izbegavaju kako bi ostali zdravi, a prenosi Večernji.
1. Ne preskaču vakcinaciju protiv gripa
Preskakanje ili odlaganje vakcinacije protiv gripa može vas dovesti u opasnost da se stvarno razbolite, kaže dr. Mari-Luiz Landri, profesorka laboratorijske medicine na Medicinskom fakultetu Yale. „Više puta sam dobila grip i svaki put sam bila jako bolesna“, rekla je. „Otkako sam primila vakcinu, samo sam jednom dobila grip, ali bio je mnogo blaži i kratkotrajniji u poređenju s ranijima“. Vakcinacija protiv gripa preporučuje se skoro svima starijima od 6 meseci života, uz nekoliko retkih izuzetaka i za većinu pacijenata je besplatna.
2. Nikada bolesni ne idu na posao
Kada imam prehladu ili grip nikako ne idem na posao. Svi mi imamo odgovornost jedni prema drugima, a kada bolesni idemo da radimo, dovodimo druge u opasnost, rekao je dr. Ričard A. Martinelo, profesor zaraznih bolesti i pedijatrije sa Yalea. Budući da se grip i prehlada šire putem respiratornih kapljica, kada ste bolesni najbolje je ostati kod kuće, kako biste smanjili rizik od prenosa. Čak i ako nemate simptome ali ste pozitivni na grip, i dalje možete širiti virus.
3. Kada su bolesni ne izlaze bez maske
Ponekad, naravno, moramo izaći u javnost i kad smo bolesni, kaže profesor emeritus sa Univerziteta Kalifornija, Džon Švarcberg koji tada ne izlazi iz kuće bez kvalitetne medicinske maske, npr. N95 ili KN95. “Svako s respiratornom bolešću bi trebalo da nosi masku na javnim mestima u zatvorenom ili napolju ako se nalazi pored drugih ljudi”, kaže Švarcberg, jer ona veoma smanjuje rizik od respiratornih kapljica koje se mogu ispustiti u vazduh kada kašljete ili kijate.
4. Redovno peru ruke
Loša higijena pranja ruku može biti faktor rizika za dobijanje gripa ili prehlade i prema Martinelou i Švarcbergu, ruke treba prati često, posebno u ovim mesecima. „Kada nam se ruke nakon dodirivanja površine na kojoj je virus kontaminiraju , možemo se razboleti samo zbog dodirivanja očiju ili nosa kontaminiranim prstima“, objasnio je Martinelo. A ako ste u pokretu i nemate pristup sapunu i vodi, možete privremeno koristiti i sredstvo za dezinfekciju ruku na bazi alkohola.
5. Dovoljno se odmaraju
Važno je dovoljno se odmarati dok ste bolesni, kaže dr. Tamika Henri, porodična doktorka sa Unlimited Health instituta. „Često pokušavamo i tada sledimo svoj užurbani ritam, bez obzira na to kako se osećamo, a to može negativno uticati na naše zdravlje. Dobra vest je da i san može pomoći da se brže oporavite od prehlade ili gripa, jer simptomi mogu trajati i do dve nedelje. “Nedovoljno spavanja povezano je s povećanom upalom i oslabljenim imunološkim odgovorom, što može produžiti vreme potrebno za oporavak od bolesti”, kaže instruktor medicine sa Harvard Medical School Metju Viver, a davanje prioriteta zdravim navikama povećava šanse da i tokom najzaraznijeg godišnjeg doba ostanete zdravi.
