Koja je tajna života od 100 godina? Iako bi mnogi to mogli pripisati dobrim genima i malo sreće, nedavna istraživanja sugerišu da postoje specifične navike koje mogu značajno povećati vaše šanse da se pridružite „klubu stogodišnjaka“.
Prema rečima dr Sjanga Gaa, koautora studije i profesora na Institutu za ishranu na Univerzitetu Fudan u Šangaju, održavanje aktivnog načina života je najvažniji faktor dugovečnosti, a zatim izbegavanje pušenja i uravnotežena ishrana.
Studija naglašava važnost zdravog života za produženje života, ne samo za mlađu populaciju, već i za one starije od 80 godina. dr. Gao ističe da usvajanje zdravog načina života ostaje važno kasnije u životu, prenosi krenizdravo.dnevnik.hr.
Tri glavna faktora načina života za dugovečnost
Iako je dobro poznato da zdrav način života generalno smanjuje rizik od hroničnih bolesti, istraživači su želeli da utvrde da li određene navike mogu da nastave da pružaju koristi za produženje života za osobe starije od 80 godina.
Studija je uključivala anketu širom zemlje na učesnicima starosti 80 i više godina koji su nasumično odabrani. Tim je uporedio one koji bi potencijalno mogli da dožive 100 godina sa četiri vršnjaka istog uzrasta i pola koji su umrli pre nego što su dostigli ovu prekretnicu, ukupno 5.222 učesnika.
Podaci su prikupljeni putem intervjua licem u lice, koji su uključivali demografske informacije, nivo obrazovanja, bračni status i bilo koja hronična stanja kao što su dijabetes, bolesti srca, hipertenzija ili rak. Istraživači su razvili rezultat za zdrav način života ispitivanjem faktora kao što su pušenje i upotreba alkohola, učestalost vežbanja, raznovrsnost ishrane i indeks telesne mase (BMI).
Učesnici koji nikada nisu pušili, konzumirali alkohol u umerenim količinama, redovno vežbali, imali raznovrsnu ishranu i održavali normalan BMI imali su povoljne ocene.
Njihova ishrana je procenjena na osnovu učestalosti konzumiranja voća, povrća, ribe, pasulja i čaja, pri čemu veća potrošnja ukazuje na veću raznovrsnost ishrane.
Sve u svemu, veći rezultat zdravog načina života korelirao je sa povećanom verovatnoćom da će učesnici doživeti 100 godina. Kada se ispituju pojedinačni faktori, utvrđeno je da vežbanje najviše doprinosi dugovečnosti, povećavajući šanse da se postane stogodišnjak za 31%. Zatim je usledilo nepušenje (povećanje od 25%) i održavanje zdrave ishrane (povećanje od 23%).
Alkohol i BMI – nema jake veze sa dugovečnošću
Zanimljivo je da studija nije pronašla značajnu korelaciju između konzumiranja alkohola ili BMI i verovatnoće dostizanja 100 godina starosti. Iako studija nije bila posebno osmišljena da istraži ovaj aspekt, istraživači su sugerisali da umereni unos alkohola ne može dovesti do negativnih zdravstvenih ishoda, a viši BMI zapravo može pomoći u zaštiti starijih odraslih od slabosti.
Kada je rezultat zdravog načina života ponovo izračunat koristeći samo vežbu, ishranu i pušenje, pojačana je snažna povezanost sa statusom stogodišnjaka. Oni sa najvišim rezultatima imali su 60% veće šanse da budu stogodišnjaci u poređenju sa onima sa najnižim rezultatima.
Vrednost studija o životnom stilu
dr. Valter Longo, profesor gerontologije i direktor Instituta za dugovečnost na Univerzitetu Južne Kalifornije, rekao je za Svakodnevno zdravlje da iako su takve studije korisne, one predstavljaju samo jedan aspekt razumevanja dugovečnosti.
On upozorava da metode prikupljanja podataka ponekad mogu prikriti važne nijanse, kao što su zdravstvene implikacije niskog unosa proteina, koje se mogu primeniti i na zdrave i neuhranjene osobe.
Prihvatanje zdravih promena u bilo kom uzrastu
Dr. Longo podržava ideju da zdrav način života može povećati šanse za dostizanje 100. godine i podstiče pozitivne promene u bilo kojoj fazi života, posebno u pogledu ishrane. Redovno vežbanje, efikasna zdravstvena nega i biološka starost koja je mlađa od hronološke starosti takođe povećavaju verovatnoću života na 100 godina.
Biološka starost se utvrđuje analizom DNK modifikacija koje mogu ukazati na brzinu starenja u poređenju sa vršnjacima.
Saveti za dostizanje 100 godina
Pošto je napisao knjige o dugovečnosti i razvio ishranu koja oponaša post i koja je navodno smanjila biološku starost, dr Longo nudi sledeće prehrambene preporuke za duži život:
usvojite biljnu ishranu – fokusirajte se prvenstveno na vegansku hranu i ograničite unos ribe na dva ili tri puta nedeljno; odlučite se za morske plodove bogate omega-3, omega-6 i vitaminom B12 i izbegavajte one bogate živom
ograničite unos proteina – osobe mlađe od 65 godina treba da ciljaju na 0,31 – 0,36 g proteina po kilogramu telesne težine, što znači oko 40 – 47 g za nekoga ko ima 60 kg i 60 – 70 g za nekoga ko ima 90 – 100 kg; posle 65, malo povećajte unos proteina kroz ribu, nemasno meso, jaja, mlečne proizvode (najbolje kozje ili ovčije), pasulj, orašaste plodove i mahunarke
smanjite zasićene masti – smanjite meso, sir i šećer i fokusirajte se na zdrave masti i složene ugljene hidrate
favorizujte integralnu hranu – uključite razne integralne žitarice i povrće kao što su paradajz, brokoli, šargarepa i mahunarke, zajedno sa dosta maslinovog ulja (oko tri supene kašike dnevno).
