Nova istraživanja sugerišu da ljudi u zanimanjima koja zahtevaju visok nivo fizičke aktivnosti mogu biti izloženi povećanom riziku od demencije.
Zdravstveni stručnjaci odavno pričaju da je aktivan životni stil ključan za održavanje zdravlja tela i uma. Ali nova istraživanja sugerišu da ljudi u zanimanjima koja zahtevaju visok nivo fizičke aktivnosti mogu biti izloženi većem riziku od demencije i kognitivnih oštećenja.
Studija koju su sproveli Norveški nacionalni centar za starenje i zdravlje, Škola javnog zdravlja Kolumbija Mejlman i Centar za starenje Batler Kolumbija otkrili su da ljudi koji rade na fizički zahtevnim poslovima mogu biti izloženi većem riziku od demencije. Prvih pet takvih profesija su:
– prodavci (maloprodaja i drugi)
– pomoćne medicinske sestre
– negovatelji
– ratari
– stočari
“Dosledno bavljenje zanimanjima koja zahtevaju umerenu ili visoku fizičku aktivnost povezano je sa povećanim rizikom od kognitivnih oštećenja, što ukazuje na važnost razvoja strategija za pojedince koji se bave fizički zahtevnim zanimanjima”, napisali su autori studije u svom zaključku.
Oni su klasifikovali fizički zahtevne poslove kao one koji „zahtevaju značajnu upotrebu ruku i nogu i kretanje celog tela, kao što su penjanje, podizanje, balansiranje, hodanje, savijanje i rukovanje materijalima“.
Nedostatak vremena za oporavak od fizičkog rada može dovesti do habanja tela i mozga
Da bi došli do rezultata, istraživači su analizirali podatke 7.005 učesnika. Kod njih 902 je kasnije u životu dijagnostikovana demencija, a kod njih 2.407 dijagnostikovano je blago kognitivno oštećenje. Tim je otkrio da ljudi koji rade fizički zahtevan posao imaju 15,5 posto veći rizik od demencije ili kognitivnog oštećenja. Za one koji se bave zanimanjima koja nisu fizički zahtevna, rizik je bio devet odsto.
“Nedostatak vremena za oporavak od fizičkih poslova može dovesti do habanja tela i mozga. Zanimanja kao što su negovatelji ili prodavci često karakteriše nedostatak autonomije, dugi periodi stajanja, naporan rad, striktno radno vreme, stres, veći rizik od sagorevanja, a ponekad i nezgodan radni dan”, napisali su.
S druge strane, poslovi koji nisu fizički zahtevni nude fleksibilnije radno vreme i više vremena za odmor i oporavak. Takođe, mnogi takvi poslovi, kao što su inženjering, administracija i nastava, takođe mogu biti kognitivno stimulativniji, što je dobro za zdravlje mozga.
