Studija objavljena 14. novembra 2024. u British Journal of Sports Medicine otkriva da je nedostatak fizičke aktivnosti povezan sa povećanim rizikom od prerane smrti. Međutim, istraživači sugerišu da povećanje fizičke aktivnosti, kao što su dnevne šetnje, može značajno produžiti životni vek.
Kada bi ljudi bili fizički aktivni kao 25% Amerikanaca, potencijalno bi mogli da žive pet godina duže.
Za one u najmanje aktivnoj grupi, povećanje aktivnosti do ovog nivoa moglo bi da produži čak 11 godina života.
Autori studije takođe sugerišu da bi poboljšanja infrastrukture, kao što je stvaranje kvartova za šetnju i zelenih površina koje podstiču aktivnosti kao što su biciklizam i pešačenje, mogla dodatno povećati očekivani životni vek za opštu populaciju.
Podaci o istraživanju
Istraživanje je zasnovano na podacima prikupljenim od ljudi starijih od 40 godina putem praćenja aktivnosti iz Nacionalne ankete o zdravlju i ishrani (NHANES), zajedno sa podacima iz popisa stanovništva SAD-a 2019. i statistikom smrtnosti iz 2017. godine.
Istraživači su koristili ove podatke da razviju matematički model koji predviđa kako različiti nivoi fizičke aktivnosti mogu uticati na životni vek.
Otkrili su da je najaktivnijih 25% ljudi praktikovalo fizičku aktivnost koja je ekvivalentna hodanju od 160 minuta svakog dana brzinom od pet kilometara na sat. Ako bi svi povećali svoju aktivnost na ovaj nivo, mogli bi da produže svoj životni vek sa 78,6 na 84, što je povećanje od više od pet godina.
S druge strane, najmanje aktivnih 25% imalo je očekivani životni vek smanjen za oko šest godina. Ako bi ovi pojedinci dodali samo 111 minuta hodanja dnevno, potencijalno bi mogli da žive skoro 11 godina duže.
Hodanje kao ključ za povećanje dugovečnosti
Hodanje je prepoznato kao ključni faktor u povećanju dugovečnosti. Dr. Džon Lou, specijalista za preventivnu zdravstvenu zaštitu, istakao je nekoliko prednosti redovnog hodanja do Healthline-a, uključujući smanjenje otkucaja srca u mirovanju, poboljšanje nivoa holesterola i smanjenje rizika od srčanog ili moždanog udara.
Hodanje takođe poboljšava osetljivost na insulin tako što pomaže u regulisanju šećera u krvi i smanjenju rizika od dijabetesa tipa 2, posebno kada se vežba posle jela. Pored toga, hodanje pomaže u smanjenju sistemske upale povezane sa hroničnim bolestima.
Za one koji žele da uvedu više hodanja u svoju dnevnu rutinu, Dr. Specijalista za lečenje bolova Šon Ormond predlaže da se male prilagode svakodnevnim navikama. Parkiranje dalje, korišćenje stepenica umesto lifta i korišćenje pauza na poslu za kratke šetnje su efikasne strategije.
Šetnja posle obroka može da pomogne varenju bez osećaja kao da vežba. Dr. Ormond takođe preporučuje uključivanje članova porodice ili kućnih ljubimaca u šetnje i korišćenje fitnes trackera ili aplikacija za pedometar kako bi aktivnost bila zabavnija.
On je naglasio da i male promene, poput povećanja broja koraka za 500 dnevno, mogu imati pozitivne efekte na zdravlje.
(krenizdravo.dnevnik.hr)
