Karl Gustav Jung, švajcarski psihijatar i osnivač analitičke psihologije, ostavio je iza sebe duboko nasleđe u proučavanju ljudskog ponašanja i psihe. Proučavao je ljudsku psihu, istražujući oblasti kao što su religija, mitologija, snovi i proces samospoznaje ili individuacije. Njegove ideje i danas odjekuju, nudeći bezvremenu mudrost o životu, odnosima i samorazumevanju.
Jung je verovao da je moguće naći svoje pravo ja, dao je najbolji recept za borbu sa usamljenošću i depresijom, a ova 3 principa će vam promeniti život.
Jung je govorio o složenoj ravnoteži u psihi, gde suprotstavljene sile – svesne i nesvesne, svetlost i senka – deluju u interakciji kako bi vodile lični rast. Verovao je da je proces pronalaženja svog pravog ja neophodan za postizanje psihološkog integriteta.
Ova 3 principa mogu produbiti vaše razumevanje sebe i drugih:
1. Pustite one koji odlaze i zagrlite budućnost
„Ne zadržavajte onoga ko vas ostavi. U suprotnom, neće doći onaj ko treba da vam dođe”, pisao je Jung, verujući da je život neprekidan ciklus promena i da nas držanje za veze ili situacije koje su dostigle svoj prirodni završetak sprečava da uživamo u novim mogućnostima. Život zahteva da u njega ljudi dolaze i iz njega odlaze. Ako se previše čvrsto držimo nekoga ko je odlučio da ode, možda ćemo propustiti priliku da upoznamo one kojima je suđeno da uđu u naš život.
Sa tim je povezano i njegovo mišljenje o usamljenosti – a strah od usamljenosti je razlog da se za nekog grčevito držimo.
„Usamljenost nije odsustvo ljudi oko vas, već nemogućnost da razgovarate sa ljudima o onome što vam se čini važnim, ili neprihvatljivost vaših stavova drugima.“ Jungov pogled na usamljenost sugeriše da nije bitan broj ljudi oko nas, već dubina naših veza. Prava usamljenost se javlja kada nismo u mogućnosti da na smislen način podelimo svoje misli, emocije ili uverenja sa drugima. To je jaz između srca i spoljašnjeg sveta koji stvara osećaj izolacije.
2. Depresija je gost, a ne neprijatelj
„Depresija je kao dama u crnom. Ako dođe, nemojte je oterati, nego je pozovite za sto u goste i slušajte šta namerava da vam kaže.
Jungov pogled na depresiju je jedinstven i saosećajan. Umesto da odbacimo osećanja tuge ili očaja, on nas poziva da sednemo sa njima, saslušamo šta imaju da nas nauče i iskoristimo to iskustvo kao put ka izlečenju.
Na to se nadovezuje njegova misao: „Ostaje ono čemu se opirete.“
Što se više opiremo određenim emocijama ili situacijama, one postaju jače. Umesto da ih odgurnemo, Jung nam savetuje da ih prigrlimo. Samo kroz prihvatanje možemo početi da se oslobađamo negativne moći koju ona ima nad nama.
3. Osuda je zatvor
„Osuda ne oslobađa, ona tlači“, smatra Jung. Njegova učenja nude riznicu mudrosti koja nam može pomoći da se krećemo kroz naš lični rast i odnose sa drugima.
Zato je važno da nastojte da razumete, a ne da osuđujete.
„Ako osoba ne razume drugu osobu, onda je sklona da je smatra budalom.“
Često donosimo prebrzo zaključke kada se tuđe misli ili postupci ne poklapaju sa našim. Ali Jung nas podseća da nesporazum treba da izazove radoznalost, a ne osudu. Svaka osoba je oblikovana svojim jedinstvenim iskustvima. Pre nego što donesemo presudu, moramo pokušati da razumemo tačku gledišta osobe, koja može otkriti dubinu rasuđivanja koju nismo uzeli u obzir.
(Stil/Sensa),
